Tri žabe poljubi...

Najveća laž kojoj su nas bajke naučile u ranom detinjstvu je da će po nas doći princ na belom konju. Zato moramo da zaboravimo sve što smo naučile, i da krenemo iz početka. Prvo, to zanimanje je odavno izumrlo, a princ vam danas dođe neki debeli krimos čiji konj obično ima zatamnjena stakla, bučan je, a kožno sedište vam na četrdeset stepeni celzijusa leti obavezno ispeče butine. Elem, to nije najveći problem sa bajkama u koje više niko ne veruje, a ’pitam se’ i zašto. Osim što ćete do princa sa eventualno zlatnim zubom doći tek nakon što razmenite litre i litre produkata pljuvačnih žlezda sa nekoliko stotina žaba, najveći problem je što će vam se bar tri žabe zalepiti za život. Nikada neće biti sasvim tu, ali vas isto tako nikada neće baš sasvim ostaviti na miru.  Danas kad neko, iz nekog nepoznatog razloga, poželi da nam pogleda u šolju (pritom ne govorim o sanitarnoj inspekciji), mi sa oduševljenjem prihvatamo, a od nas se zahteva da prstom nalepimo ostatke kafe na ivicu šolje, tri puta, svaki za po jednog žapca. Dakle, ako ste zaista mislile da postoji jedan, jedini i pravi, grdno ste pogrešile. Postoje njih trojica, gospodin X, mister Y i vaša večita opsesija misje Z.

Fama o gospodinu X ;

Priča datira sa početka devedesetih godina, iz školskog dvorišta i sa livade pred vašom porodičnom kućom. Prerašće u roman pa u tomove kojima ćete se ceo život vraćati, iako ste odavno trebali da stavite tačku umesto tačke-zareza. Gospodin X je onaj dečko sa modrim kolenima kome ste poturali nogu u krvavim fudbalskim obračunima. Nikada niste pobedili, ali ste se kući uvek vraćali sa osmehom. To su prve naznake nasilnika koji ćete postati u kasnijim godinama, obratite pažnju! Gospodin X je dečko u koga ste se prvi put zaljubili. Zbog njega ste počeli da verujete u srceparajuću američku scenaristiku nadajući se onom ’i živeli su srećno do kraja života’. Greška, jer vas je gospodin X s takvom lakoćom o'ladio da vam još uvek nije dobro. To je prvi momenat gde ste trebali da stavite tačku. Ali ne, tačka-zarez je daleko bolja solucija jer će kroz koju godinu vaše telo početi da buja, a njegovi hormoni da divljaju. Gospodin X će misliti da se zaljubio. Pred kraj osmogodišnjeg školovanja ćete započeti tinejdž vezu ovekovečenu držanjem za ruke, stidljivim poljupcima sa pokušajima ubacivanja jezika u iste. Sve će se to dešavati pod budnim okom vašeg oca koji će vas svake večeri kažnjavati jer ste u kuću ušli u devet i petnaest, a ne u devet časova. I bićete pravi mali buntovnik! Krišom ćete se iskradati iz kuće i radićete sve ono što će vaše roditelje dovoditi do ludila sve do trenutka kada ne shvatite da ste telepatski ostavljeni, jer vi imate natprirodne moći. Gospodina X ćete zateći na sred školskog dvorišta kako ljubi drugu devojčicu iz vašeg razreda. To je drugi momenat kada ste morali da stavite tačku, ali niste jer ćete treće poglavlje ispisivati pred kraj srednje škole. U trentku kada je pitanje vaše nevinosti nadjačalo pitanje fakulteta koji ćete studirati, rešili ste da to odradite. Bilo bi glupo da budete jedina devica u Sali Heroja. Zato to činite, s kim drugim, nego sa gospodinom X, koji to rado prihvata ignorišući vašu statistiku ’za’ i ’protiv’. I bukvalno ćete odraditi to. Neće vam ostati u lepom sećanju, ali ćete barem hladne glave moći da se posvetite studentskim obavezama. Gospodin X vam se neće javljati neko vreme. 

U toku fakulteta upoznaćete dečka koga ćete zavoleti. To će biti vaša prva ozbiljna veza, ali o njemu ćemo više govoriti u delu o gospodinu Y. Gospodin X će to osetiti. Kumiće, moliće, klečaće, ali vi se nećete dati. Vaša ljubav je toliko jaka da sebi nećete dozvoliti da se opečete. Izgorećete! Veza koju ste gradili sa čovekom svog života srušiće se kao kula od karata zbog momenta strasti između vas i gospodina X. Ne kažem da seks neće biti dobar. Biće to najbolji seks koji ćete imati u svom životu, prštaće vatromet, padaće konfete i roze krofne iz crvenih paperjastih oblaka, a jednorozi će se vrteti na ringišpilu uz muzičku temu iz čudesnog sveta Amelije Pulen. A sad mi kažite, je l’ zaista toliko vredelo? Sad, sa ove distance, da li je vredelo postati nasilnik, slomiti srce čoveku koji bi ruku u vatru stavio za vas, čoveku sa kojim ste imali snove i planove za budućnost. Gospodin X će se povući podvijenog repa, a gospodin Y vam to nikada neće oprostiti. Elem, ko radi taj i greši, a vi ste baš zapeli. Danas dok se svojski trudite da započnete romansu za koju se nadate da je predbračna, šta radite? Šta radite kad se vratite sa dovoljno maštovitog sastanka? Kome pišete pred spavanje? Gospodin X nikada neće biti samo vaš, nikada neće sasvim biti tu, ali će uvek biti tu negde. Vi nemate zajedničku budućnost jer ste mnogo bola uzrokovali zajedničkim snagama. Kad ste zajedno, gospodin X i vi ste na čelu terorističke organizacije. Verovatno ga nikada nećete potpuno izbaciti iz svog života, ali dobro razmislite da li ste spremni da ga skrivate od svog budućeg supruga i da li je gospodin X zaista vredan toga ;

Bajka bez srećnog kraja sa gospodinom Y ...

On je ostavio možda najveći trag na intimnoj meti vašeg privatnog života. Izbušio je metu toliko da vas ugrušci krvi još uvek sputavaju da skupite pesnicu, tresnete rukom o sto i kažete sebi da je krajnje vreme da počnete da živite život pre gospodina Y, samo sa iskustvom koje vas čini daleko spremnijom za nove izazove. Kad malo bolje razmislite, osim činjenice da ste ogorčeni na vašu poslednju ozbiljnu vezu, ne sećate se nijedne ružne stvari koja bi iole opravdala toliku ogorčenost. Trebali biste da osećate zahvalnost, ali ne. I dalje se jako loše osećate samo pominjući njegove inicijale, da prosto nije ni bitno više ko je tu zapravo kriv i šta se u grmu zaljubljenih zečeva zaista desilo da je opustošilo čitavu šumu.

Gospodina Y upoznali ste u adolescentskom periodu života i kao i svaka devojka na vašem mestu, mislili ste da je u pitanju ljubav za ceo život. Sebe ste svesno pretvorili u obožavaoca literature koju on čita, u zaljubljenika u džez muziku tridesetih godina, u grupi devojku koja će pratiti svaki njegov korak i sa oduševljenjem citirati svaku njegovu ciničnu dosetku, jer on je mnogo kul, a vi ste mnogo zaljubljeni. U redu je da to ljubav čini od nas. U redu je da se poznanicima i prijateljima hvalite veličinom svog intimnog prijatelja, mislim na njegovu produhovljenost i kulturno uzdignuće. Sve je to u redu dok on isto, ili barem približno, govori o vama. Kako bi bilo lepo biti nečija muza, biti nečija svetla tačka, zvezda vodilja, stisak ruke koju traži u mraku. On je, na žalost, bio samo umetnik i dovoljan sam sebi, a vi, vi ste i dalje bili zaljubljeni. Nerado govorim o činjenici da ste zanemarili sve druge aspekte života koji su u adolescentskom periodu vašeg života dizali stubove odrasle osobe. Fakultetske obaveze ste zapustili, i to je najmanje bitno od svega. Škola će sačekati. Prijatelje ste prestali da viđate jer ste na njihove pozive prestali da se odazivate. Zašto bi kad imate novog najboljeg prijatelja i ljubav svog života u jednom? Roditelje više ne zovete dva puta dnevno, a kada se i udostojite da se javite, ne govorite mnogo nadajući se da će neprijatna tišina što pre prekinuti potrošnju impulsa, ne zbog računa koji treba platiti na kraju meseca, jer vašim roditeljima nije bitan račun, već vi. Iako vas je nesvesno odvojio od ostatka vašeg života, gospodin Y zapravo nigde nije pogrešio. Vaša ljubav je bila velika i sa prljavim čarapama, smrdljivim nogama, mamurlukom, jednim obrokom dnevno, sa vešom opranim na ruke, sa grejanjem koje ne radi i crno-belom slikom na televizoru. Bio je to vaš mali svet, i vama je to bilo dovoljno. Ne zna se tačan trenutak kada ste sasvim slučajno zakoračili u svet koji se gradio paralelno od vašeg. Vaši bivši prijatelji su ga sa vama rado podelili a vi ste počeli da razmišljate o dugogodišnjoj vezi koja vas je odvojila od lepote sveta. Da li ste morali žrtvovati jedno zarad drugog?

Puklo je onog trenutka kada ste prestali da marite, kada je griža savesti postala misaona imenica. Tada ste počeli da mu izmičete. Osećaj da vas gospodin Y uzima zdravo za gotovo je nadjačao ljubav. Gospodin Y vas nikada nije zapravo zapostavio, oduvek je bilo tako, samo je vama tek sada postalo jasno. Pobegli ste glavom bez obzira iz veze koja vas je dovela do samrti kao individuu, ne obraćajući pažnju na njega i na krah sa kojim se on borio. Posle vas ostala je pustoš. Vi ste dobili dugo očekivanu slobodu, sa kojom ste se nosili kao pušteni pas sa lanca sve do momenta kada niste počeli da razmišljate o onom od čega ste pobegli. Otud i ogorčenost. Neprebrojive su noći koje ste preplakali zarad onog osećaja koji ste imali u zagrljaju gospodina Y. I pored apsolutno racionalnih 'ne' vaše srce idalje viče 'da' kada pomislite, kada ga sretnete, kada mu napišete još jedno pismo koje će stajati nepročitano u fascikli vašeg kompjutera sve dok i sistem ne reši isto da izbriše ne bi li vam pomogao. Sve vam ide na ruku, a ništa ne ide. Nemojte se truditi da zaboravite, jer nećete uspeti. Sećanje je jedna bolna stvar koja nas suptilno uništava. Gospodin Y vam se nikada više neće javiti, a i da pomisli na vas, nikada to nećete znati jer neće pokušavati da vas vrati. On suviše voli sebe, a vi suviše njega... 

Reklama o gospodinu Z !

Za razliku od gospode X i Y, za koje imamo dobre argumente zašto su vam i dalje u životu a ne bi trebalo da budu, sa gospodinom Z je to apsolutno iracionalna stvar. Jedino što ga povezuje sa drugom dvojicom je egoistična priroda i narcisiozan lik u ogledalu. 

On je vaš Džoš Damel. On je vaš Novak Đoković i Princ Vilijam. On je oličenje lepote sa svojih devedeset kilograma u guzici i dve trećine kose koja se još uvek trudi da ne posedi ili ne otpadne. On je iskren prema sebi i svojim godinama, ne farba se. On uživa u svojim četrdesetim, smeje se porcelanskim zubima toliko da vas zaboli glava od njihovog sjaja. Zamolila bih gospodina Z da se ne osmehuje u mojoj blizini, već sam izgubila glavu, a sledeći na redu je vid. Gospodin Z je dobar marketinški trik u poslovnom odelu i dobrim muškim cipelama. Gospodin Z ume da prepozna razliku prave kože i skaja. I gospodin Z dobro kombinuje teget plavu, ciklama i braon boju. On postoji samo da bi vas zbunio, da bi naveo da se zaljubite u pojavu. On je glumac, ali je prirodan. On je jedno đubre od čoveka jer se pored njega osećate kao najgora šiparica. Vraćate se u detinje snove o muškarcima koji su van dometa, koji su stariji dvadeset godina od vas i koji su, zamislite, ostvareni muževi i očevi.

Problem sa ovim muškarcem je taj što ga nikada nećete rešiti. Imaćete utisak da ste ga prevazišli, ali on će pobedonosno zabaciti udicu i vratiti vas u nedozvoljeni položaj. Problem je i taj što vam se to dopada. Reklamna kampanja je uspešna jer matorac sa 'Šveps' reklame prolazi kod svoje ciljne grupe, što su zapravo sve žene ovog sveta. Vi se njemu dopadate jer ste mlada i lepa. On se vama dopada jer u proživljavanju krize srednjih godina izvadi keš i kupi Vespu. Dopada vam se jer zna kako da vam se obrati. Njegov pogled je u stanju da vas skameni, a u isto vreme baci u vrtlog sreće. Njegov dodir je prijatan i iskren. Dok razgovara sa vama, drži vas za ruku. Kada ne razgovara, svlači vas pogledom, ne vulgarno, već domišljato i džentlmenski. Ponudiće vas prevozom do kuće i neće iskoristiti situaciju. Pored njega ćete se uvek dobro osećati. Držaće vas kao malo vode na dlanu neočekujući ništa za uzvrat. A vi ćete uporno želeti da mu zahvalite.

Ponoviću, problem sa ovim muškarcem je taj što ga nikada nećete rešiti. Ovo je put kojim ne treba ići. Dugogodišnje iskustvo ga je učinilo takvim, a isto će se dogoditi i sa muškarcima vaše generacije za dvadeset godina. Gospodin Z je samo marketinški trik, zapamtite to!

Velika seoba Srpkinja..

Oduvek vam je ideja o samostalnom životu zvučala primamljivo zbog mogućnosti raskalašnog življenja, spavanja do podne, nenameštanja kreveta, klopanja grickalica u tri u noć. Jednom rečju živela sloboda!  Ni vaši najbolji prijatelji, roditelji, se nisu udostojili da vam opale šamar i objasne da je stres samostalnog života mnogo veći od stresa koji nosi život pod roditeljskim krovom. Ne bežite! Ostanite tu dok se ne udate! Ako ste se već okušali u životu van ograđene bašte u kojoj ste prohodali, nema nazad. Sad si riba na suvom! Sama ćeš spremati svoje obroke, sama prati svoj veš jer jednog dana nećeš imati šta da obučeš a da te u gradskom prevozu ne gledaju popreko zbog mirisa prženica koje skrivaš u džemperu, sama ćeš prazniti kesu iz usisivača i nećeš imati kome da se izvlačiš na napade bronhijalne astme, sama ćeš skidati temperaturu i sama ćeš prati sudove svakodnevno, više puta dnevno, i niko te neće pohvaliti zbog toga osim gradskog vodovoda koji će ti uručiti račun mesec dana kasnije. Sa dolaskom popularnih američkih tv serija poput 'Melrouz Plejs' i 'Felisiti' poželeste da živite taj cimerski život. Bolje od apsolutno samostalnog života. Pola posla manje i pola novca za račune manje! A i uvek ima neko da pristavi kafu. Odabrali ste cimera po sopstvenoj intuiciji iako vas je u prošlosti u više navrata izneverila. Žetva shodno setvi! Da kažemo da se nekim čudom sa cimerkom dobro slažete, da niste posesivni i ljubomorni, da vam ne smeta što ona ima dečka, a vi ne, da ste tolerantni i da volite da porazgovarate sa njom čak iako znate da će vas u nekom trenutku otkačiti jer je njen socijalni život daleko burniji od vašeg. Da kažemo da je sve dobro da bolje ne može biti, u nekom trenutku pitanja selidbe će potegnuti upravo vaša cimerka što zbog toga što vam je gazda kreten dao rok od dve nedelje da iselite svoje stvari jer je nadobudan gad, što zbog toga što je ona našla povoljniji stan koji nećete stići da pogledate pre selidbe i čija vam lokacija apsolutno ne odgovara, ali ćete momentalno pristati na preseljenje jer vam se baš i ne traži nova kućna drugarica. E tu muke počinju!

Security pack

Cimerka je uzela deo godišnjeg odmora kako bi imala vremena da se posveti velikoj selidbi. Napokon ste priveli studije kraju, jer vas je Rektorat na to primorao, i usred junskog roka završne godine studija ’uletela’ vam je neočekivana selidba, i tu vi ništa ne možete da promenite. Vreme je da crknete od posla, učenja i pakovanja, jer niste na vreme učili školu pa vam se sve to u isto vreme svalilo na već nejaka leđa u dvadeset petoj. Vi ste optimistični i srećni, jer to od vas vaša cimerka najmanje očekuje. Učite za pultom kladionice iako vam šef već peti put preti otkazom ako vas još jednom zatekne sa knjigom. Učite u gradskom prevozu i pored prekornog pogleda malograđanstva koje nema gde svoje ogromno dupe da smesti, a moš’ misliti, smetaju im baš vaše fakultetske knjige. Učite u prodavnici u redu na kasi. Učite svuda samo ne u sopstvenom domu, jer tamo treba da se pakujete. Cimerka selidbi pristupa opušteno, jer to nije samo selidba već i njen godišnji odmor. Vama je u interesu da što pre obavite sve to, ali polako, što je brzo to je i kuso. Duga je noć za pakovanje. Svoju odeću pakujete u plastične kese za đubre jer nema dovoljno kutija za stvari vaše cimerke i vaše, a pošto je vama svejedno prepuštate karton njoj. U prvih pola sata pakovanja odlučujete da pobacate pola stvari koje više ne nosite, a nemate nameru da ih selite u novi stan, a i da poželite da ih ipak ponesete, pitanje je da li ćete imati u šta da ih spakujete. 

Tako se pakovanje pretvara i u razvrstavanje stvari- kontejner ili ne. Vaše cipele takođe pakujete u plastične kese iako ste sigurni da će kesa pući u nekom trenutku. Knjige pakujete u kofere. Lomljive stvari u torbe. Kuhinju prepuštate njoj jer je ona izrazila želju da isto popakuje. Kozmetiku ste svu spakovali osim četkice i paste za zube, i par sitnica koje su vašoj cimerki prosto neophodne jutro pre selidbe- kupka, pena za brijanje, brijač, šampon, regenerator, maska za kosu, rukavica za kupanje, pena za kosu, lak za nokte. Vi ste i vašu posteljinu spakovali veče pre selidbe, čisto da ne morate ujutru o tome da brinete. Jedino što niste popakovali su knjige za ispit koji je dva dana od vas. Kese sa stvarima za bacanje ste odneli do kontejnera iz više puta, i sada više niste sigurni da li ste dobre kese bacili. Zaspali ste na fotelji na razvlačenje između ostalih plastičnih kesa, i jedino što vas razlikuje od beskućnika u ovom trenutku je knjiga koja vam je u nekom trenutku postala jastuk, i cimerka koja pod svetlima vašeg sada već prošlog stana, polako i uredno slaže svoje stvari u kartonske kutije.

Doomsday

Probudio vas je miris domaće kafe. Ne folirate, zaista vas je probudio miris domaće kafe koju je vaša cimerka skuvala, valjda zato što se to toliko ’ćesto’ događa. Pomalo ste ljuti na sebe što je ovih dana niste podnosili. Saopštava vam plan koji zvuči otprilike ovako- Ona će da ode da se okupa, još uvek nije spakovala kuhinju, ali čim završi samo-sređivanje, uradiće to. Na vama je samo da uživate u jutarnjoj kafi i da se opustite. Sad vam je već zaista neprijatno što ste bili toliko uskogrudi ovih dana prema njoj, pa je čak i zagrlite. Dok odlazi u kupatilo dovikuje vam da bi možda eventualno mogli frižider da oribate. Nema razloga da se nervirate, to je samo frižider, i zašto to ne biste uradili. Naravno da ste od frižidera prešli na gornju ploču šporeta, pa na rernu, pa ste se od silnih hemikalija dovoljno naduvali da ste shvatili da morate da sredite čitav stan koji napuštate, sve do pranja prozora. Ono što vas u polusvesnom poletu sprečava da zaista oribate i prozore je kiša koja pljušti i očigledno nema nameru da prestane. Odlučujete da odmorite. Uzimate flašu vina koje ste nameravali da prospete u sudoperu i izručujete ostatak u plastičnu čašu, kao da niste već dovoljno urađeni hemijskim sredstvima. U trpezariji su uredno naslagane kutije zalepljene širokom trakom, sa cimerkinim stvarima.  I na svakoj je crnim debelim markerom ispisana sadržina iste. Nije vam samo jasno kad su njeni časopisi postali važniji od vaših slika, te su oni morali biti popakovani u kutije, a slike u plastične kese, bez bojazni da se polome. Da ne govorimo o cipelama. Koliko je samo cipela potrebno jednoj ženi? Pošto se vaša cimerka udostojila da izađe iz kupatila, bacili ste se na ribanje toaletne šolje, izvlačenje njene opale kose iz kade i ribanje iste. Cimerka je po sušenju kose uzela da maže nokte, a pošto ste već besposleni, rešili ste da spakujete šerpe, tiganje, tanjire, šolje, escajg, začine, čajeve, ulja, testenine. Čaše ste umotali u novine, dok je vaša cimerka sušila nokte na rukama. Bili ste ubeđeni da prelazi na stopala, pa ste uzeli onu čašu sa vinom i sručili ga u sebe, seli između plastičnih kesa i čekali njen sledeći korak. Cimerka se sredila i spremna je da pristupi selidbi čista i sveža. Vi zaista izgledate kao beskućnik među tim kontejnerskim kesama, ali vas briga. To jest, baš vas je briga sve do trenutka kada se na vratima ne pojavi dečko vaše cimerke i njegov najbolji drug s kojim ste jednom izašli na dejt jer je vaša cimerka insistirala na tome. Dečko se nikada više nije javio, i nije da ste preterano patili za njim, ali nije baš morao u ovakvom izdanju da vas vidi. Niste mu se dopali najsređeniji, danas ćete ga definitivno očarati prljavom kosom i zaraslim obrvama. Njih dvojica su zaduženi za teške stvari poput veš mašine, police za knjige, stola, stolica i fotelje. Vaša cimerka odbija da nosi stvari, jer se, zamislite, lak još uvek nije osušio. Vi vučete kofere pune knjiga ne bi li se što pre sklonili iz vidokruga dečka koji se nije javio. Kuljaju u vama emocije, što od vina, što od anormne količine hemije koju ste udahnuli na prazan stomak, što od dečka koji se nije javio a za koga niste čak ni zainteresovani, što zbog laka na noktima vaše cimerke, ali ništa ne govorite. Dreknućete tek u liftu sa poslednjom turom stvari za selidbu kada vam cimerka saopšti da bi bilo dobro da se popnete ponovo, ugasite bojler i još jednom proverite da niste nešto zaboravili. Posvađaćete se jer je to neizostavni deo svake selidbe. To je prosto tako i vaša cimerka to sigurno zna jer vam nije uzela za zlo već vam je pružila topao zagrljaj, koji vas je još više iznervirao, ali to sada ne smete pokazati. Dovoljno ste velika kučka već ispali. Vratićete se u stan i naravno da ćete pronaći još kutija sa njenim cipelama. Udahnućete duboko, uzeti kutije i spustiti se u kombi u kom vas već čekaju cimerka, njen dečko i dečko koji se nije javio. Biće vam drago što su bar njih dvojica mokri od mešavine znoja i kiše. Cimerka izgleda savršeno, i lak se osušio. Ona će insistirati na jednoj selfi fotki za društvenu mrežu, jer su ovo jedinstveni trenuci i ona očigledno uživa u istim. Vi ćete skloniti mokru šišku sa čela i napraviti jednu od urnebesnih faca koje nikada ne biste voleli da vidite na društvenoj mreži, ali je nećete obrisati jer vam je cimerka zapretila da nikada više neće razgovarati sa vama ako to učinite.

Unpacking

Negde u toku puta rešili ste da spustite loptu i promenite taktiku. Igraćete kao cimerka. Unošenje stvari je trajalo mnogo duže nego iznošenje, što zbog činjenice da lift nije radio, pa ste sve morali peške, što zbog toga što ste odlučili da nosite tek toliko da se ne umorite. U nekom trenutku vam postade žao, jer ste primetili da se i cimerki smučilo to seljakanje, pa je uspela i sa dečkom da se posvađa, što naravno nije remetilo dalji proces unošenja stvari osim što niko ni sa kim nije progovorio ni reč do poslednje ture stvari. Tačnije do momenta kad ste rešili da se savijete i ponesete jednu od onih kutija sa časopisima pa su šavovi vaših prastarih farmerica pukli baš između nogu. Svi se slatko ismejaše, pa i vi. Tu i nestade napetost. Ništa nije slomljeno, ništa nije zaboravljeno. Cimerka i dečko se izljubiše na vratima, ostaviće je da se smesti i sredi i čuće se pred spavanje. Vrlo obzirno od njega. Pored silnih kesa ne znate odakle da počnete, ali cimerka i vi udruženim snagama pravite pametan plan, delite zaduženja i raspakivanje ide kao po loju. Uspevate da se dogovorite oko polica, fijoka i visećeg dela ormara. Uspevate da se dogovorite oko rasporeda nameštaja u stanu. Zapravo, toliko se dobro slažete da niste sigurni da ste ista ona osoba na ivici nervnog sloma od jutros. Raspakivanje završavate oko ponoći, mrtve umorne obe, ali vam to ne predstavlja nikakav problem da izbacite ostatke kartonskih kutija i plastičnih kesa. Činite to zajedno, obilazite krug po kraju, koji vam se sve više dopada jer vam je novi komšija iz trafike prodao pivo posle deset sati uveče. Noć je lepa. Mesec je mlad, vazduh miriše na kišu koja vas je danas zapljuskivala, a pivo je uvek dobro posle višečasovnog fizičkog napora.

Iole mala promena čoveka čini nesigurnim i uplašenim, ali znajte da je svaka promena dobra. Kao promena donjeg veša, čarapa. Onda kada vas najviše plaši, tad treba da je zaskočite. Tad treba da se bacite u nesigurno i uradite to. Učiniće vas jakom. A to je poenta, nadjačati sebe, druge ste odavno prerasli u toj borbi. Pogledajte samo cimerku sa kojom živite! A sa sobom ćete se boriti ceo život, pa valja što pre početi boj. Koplje u ruke i ne plašite se da budete povređeni, sve je to u vašoj glavi, baš kao i sa velikom seobom.