Ne kaže se Katar nego Kotor

Otvaraš oči. Nad tobom se izvija blistavo beli plafon na koji je bačena senka sedmočasovnog jutarnjeg sunca. Ti se nasmeješ. Otvoriš širom dvokrilne prozore. Udišeš vazduh polako i duboko, i kažeš, više za sebe nego za osobu koja pored tebe spava, “Dobro jutro, sunce moje, biće ovo još jedan uspešan dan”. I nije ti baš jasno zašto nekom od dvadesetšest godina pada na pamet da ode iz ovog grada..

Došla sam sa toliko kratkog odmora, da sam u susednu državu putovala avionom, ne radi ne znam kakvog luksuza (jer verujte mi da se ketering I usluga sasvim nove avionske kompanije, pripadnice nekih Emirata, ne može pohvaliti bog zna čime), nego da bih koliko toliko više vremena provela sa prijateljicom koju nisam videla dve godine, sa njenim mužem i njenim detetom. Nekoliko dana je bilo sasvim dovoljno da shvatim koliko sam umorna, neispavana i željna nečeg stvarnog, jer moja je prijateljica živela i idalje živi život koji je ispunjen , za razliku od mene koja kaskam kaskam kaskam. I onda pomislim. Da li ja TO želim? Ili nešto sasvim drugo? Šta mene tačno zadržava u tom velelepnom Beogradu? Sivilo zgrada? Pozorište koje umire? Filmska industrija koja je svedena na imućne producentske esnafe, a odakle njima novac? Porodica sa kojom delim stan, a koju ne viđam danima zbog obima mog i njihovog posla, tek da bismo normalno živeli? Prijateljstva koja se završavaju? Osobe koje te znaju bolje od sopstvenog dlana, a sele se na drugi kontinent? Dečko sa kojim pomisliš da možeš da imaš sve, a na kraju ne dobiješ ništa osim neiskrenog 'izvini' I gomilu loših misli koje te vode ka depresiji? I šta onda mene sprečava da odem iz ovog grada i posvetim se sebi, svojoj knjizi i novim iskustvima? Život sigurno ne, jer on je jedan.

Imam neverovatnu potrebu da se zahvalim svima onima koji su ostavili trag u mom dosadašnjem životu. Mnogo ih je, o mnoge sam se ogrešila i mnogi su se o mene ogrešili, ali oni čije su se duše sa mojom poklopile, makar na kratko, vrlo će jasno znati o čemu govorim. Ovaj tekst posvećen je vama, jer ništa ne bi bilo isto I neće biti isto bez vas.

IMA ONIH KOJIMA NE TREBA MOJE DOBAR DAN

Njima ne želim dobar dan. Ni dobro jutro. Želim im da im šanker zna piće i ne kritikuje ih iako je devet izjuta, iako im je deseto piće zaredom, iakom im žmirka oko. Želim im šankera koji im doliva vodu kao ulje na vatru. Želim im dane kao što su imali sa mnom ponedeljkom. Samo da je zabavno, samo da je veselo, samo da se pamte lepe i dobre stvari. Da se pamte sitna zezanja, ne teške teme. Da se lepo priča o ženama, i o tome kako su zaspali u automobilu između subote i nedelje, recimo negde oko 5 ujutru. A komšiluk da priča šta hoće.

IMA ONIH KOJIMA TREBA DA SE JAVIŠ I SA 26

Kada izađem iz kuće uglavnom spavaju, tako da se trudim da ih ne probudim. Ali kada se vratim kući, moram da ih obavestim da sam došla. Inače ne bi znali. Ako spavam negde napolju (čitaj: kod nekog) , opet treba da ih obavestim na vreme (to se uglavnom ne desi). Njima, jer smo krvno I mentalno vezani, jer će se I sa razlogom I bez njega brinuti, I jer ću uvek biti njihova ćerka I sestra, ma koliko godina imala I ma šta napravila u ovom životu.

IMA ONIH ZA KOJE SI 24H DOSTUPAN

Dostupni su jer si i ti njima dostupan. Znaju da ti se jave iz kreveta nekog muškarca, tek da ti stave do znanja da su skinuli paučinu posle 6 meseci. Oni znaju gde si, sa kim si, kad si, šta te žulja, koliko vremena da te ne diraju kad ustaneš, kakvu kafu piješ i kako izgledaš takva kakva si. Neuravnotežena u pokušajima ljubavi, uporna u onom što nemaš, izbezumljena u napadima panike. Oni su tvoje sigurne ruke, pa bile te ruke i na drugom kontinentu.  I nedostajaće mi da budem sumanuti kreten u njihovom društvu.

IMA ONIH POSLE KOJIH TI NE DOĐE VIŠE NIKAD DA PIJEŠ (drugarima iz druge smene)

..Ali uvek taj dogovor sa sobom poništiš. Jer oni tebe znaju, jer ti njih znaš. Jer su sa njima noći duge, klubovi brojni a priče za prepričavanje neprebrojive. Voliš ih jer ti jedan nikad neće uzeti novac za taksi, jer te jedan nikad neće pustiti da platiš turu pića, jer jedna te nikad neće ostaviti samu, jer jedna će ti reći da nisi dovoljno popila, jer jedna će zabosti koleno u međunožje debelog gmaza koji te smara, jer jedan će ti reći da ide kući, jer dvoje će te odneti ako bude trebalo, jer jedna će tražiti I naći torbu koju si izgubila. I posle njih ćeš baš svaki put reći sebi da nikad više nećeš okusiti kap alkohola, al’ nekako se uvek iznova dešava. Jer sa njima je najbolji provod. Jer se ispijaju samo nama znani kokteli Rke-kokre i Čupa-čups, kratka pića tipa four rouses u šotu, maliniinica, šljivciga, vilja, i svi ostali Dalijevi delikatesi. I kada otkuca jedan posle poći, uvek je tu koktel za poneti.. Podignite čaše drugari, sve su večeri posebne I uvek je pravo vreme da se slavi život I prijateljstvo.

IMA I ONIH POSLE KOJIH NE ŽELIŠ DA SE PROBUDIŠ

Ima ih. Staneš im na prag tolerancije, pa prekinu da trpe tvoje gluposti, zaboravljajući mnoge lepe stvari koje su sa tobom prošli. I to je uredu. Svako kroji svoju sreću.  Udaju se, ožene, rađaju decu I žive život daleko od tvog. A ti se za svoj život bori.

Ima I onih za koje misliš da će ti promeniti svet, zaboravljajući da si ti taj koji treba da menjaš sebe kako bi više uživao u trenutku koji ti je dat, a zove se život. Nadaš se, veruješ, trpiš što inače ne bi I sam dosegneš granicu preko koje se ne ide. To te vrati u sadašnjost. Padneš, podereš kolena, ne želiš da se probudiš, ali ti život ne dozvoljava večno da spavaš. Onda ustaneš I ne padneš u nesvest zbog krvavih kolena, uzmeš stvar u svoje pruke I počneš da donosiš ključne odluke. Hvala strancu koji mi je to dozvolio.

Elem, mnogi će ovaj moj poduhvat shvatiti kao pokušaj bega od same sebe, I ja se neću truditi da isto osporim. Ja idalje volim sve svoje emocije prema svima vama. I ne želi da odem! I želim da odem! I vi dobro znate da sam spoj nespojivog. Jedan prijatelj mi je jednom prilikom rekao “Potpuno je normalno da se tako ponašaš, ti si umetnička duša I sve što radiš vrlo je opravdano I motivisano”. Uvek iz krajnosti u krajnost. Jer takva sam ja! I avanturista I mirna luka, I društvenjak i usamljenik, i željna života i željna mira, i željna poznanstva, i željna maženja u krevetu, i željna ljubavi u nedelju, i željna subote uveče, i željna porodičnih ručkova. A povrh svega željna da pronađem sebe, I barem na kratko spustim jedra I odmorim..

Ovo ne znači da vas manje volim nego ranije,

Hvala vama koji ste mi večna podrška

 Voli vas

Sale 

Salence

Saša

Saki

Saš

Ša

Skvoveselirakun

ma kako da me zovete