Ima par stvari koje
treba da znate o putovanjima. Ne birajte mnogo. Ne kalkulišite mnogo. Ne birajte
vreme, ugrabite ono koje imate, tu, sada. Ne birajte destinaciju. Svaka je
posebna na svoj način, a vi ćete je doživeti sasvim drugačije od onih koji bi
vam je mogli preporučiti. Ne birajte saputnika. Taj koji sedi pored vas dok
maštate da pobegnete od životne svakodnevice (da, da, baš on) može biti vaš
idealni saputnik. Samo vidite koliko se široko osmehuje svemu što biste želeli
da radite tamo negde. Verujte mi, proporcionalano srazmerno je.
Za idealno putovanje
ne treba vam mnogo. Sumiraću: četiri slobodna dana, 'low cost' avio kompanija
(videti gde je najjeftinije otputovati), internet rezervacija smeštaja preko booking-a,
jedan veći ranac (nikako ne koristiti ranac za lap top- kolikogod komforno
delovao, više je kabast nego što može stvari da primi), punjač za telefon,
prazna memorija za fotografije, par pari čarapa, par pari donjeg veša, dvoje
pantalona, četiri majice, dva džempera, jedna košulja, jedan par starki,
kozmetike sve do 100 mililitara (ostalo možete pazariti tamo negde za slične
pare), dobro raspoloženje, neviđeni entuzijazam i pasoš sa mogućstvom upotrebe
na evropskom kontinentu.
Dan prvi- "Amigo s' ružom"
U evropski grad mode,
Milano, stigli smo oko podne. Sa Malpense nam je trebalo još sat vremena do
centralne stanice. Sreća, pa nam tehnološka dostignuća idu u
prilog, te uz 'navigaciju' nije bilo teško pronaći put do hotela koji smo
unapred bukirali. Desno od centralne stanice, sve je meni super slatko iako su
ulice malo prljavije nego što sam očekivala, ali Bože moj, nije da sam se mnogo
trudila oko informisanja o tome gde ću i šta ću. Uostalom, dok je moja ruka u
njegovoj ruci, i dok nalećem na prelepu sliku nalik na odraz naših figura u
izlozima brze hrane- turske (mene, u trenč mantilu, njega u preuskim
farmericama), pogleda uprtih u krovne terase obrasle zelenilom, ništa ne može
da pokvari utisak da smo pobegli od sebe i onog što nas svaki dan okružuje. Tu
smo, gde smo želeli da budemo, prljavi smo, i srećni smo!
Prvi dan , gdegod da
ste (neću vam govoriti samo o Milanu), budite spontani. Nemojte biti
penzioneri. Čim stignete (bez da se okupate), izletite na ulicu i krenite da
istražujete. Ponesite kartu grada sa sobom, a imate je na pultu svakog hotela.
Mi smo za prvi dan
rezervisali ono najvažnije: dva-tri selfija ispred Milanske katedrale (ne
sramite se da koristite selfie stick, to je normalna stvar postala, ili prosto
zamolite nekog Kineza da vas fotografiše dok ispred Duoma držite dva ispružena
palca, u fazonu baš smo kul tu gde smo), vrtenje po genitalijama bika u
Galeriji Emanulea Vitorija II (da bi nas pratila sreća), odlazak do Milanske
skale (nismo ni znali da zgrada izgleda tako jednostavno, baš smo se nadali
nečemu veličanstvenijem), a ostalo je sve došlo spontano. Iskreno, nismo se
mnogo trudili da koristimo kartu, više smo se oslanjali na ono 'sa koje strane
nam zalazi sunce', ovde mi se čini dobar sladoled, u parku Sempione pred
Kapijom mira nam se čini udobno za leći, večerajmo u ovom tipično italijanskom
restoranu u okrugu Navilji, kraj kanala koje je dizajnirao niko drugi do Leonardo
Da Vinči (kapirate, karirani stonjaci, dobijete različite čaše za vino, dečkić
koji radi kao konobar vam postavi viljušku sa desne strane i vama je sve to
super simaptično dok se na njega ne izdere vlasnik lokala, pa morate da se
pretvarate da ste levoruki, da ne ostane bez posla), i bili smo spremni da
oderemo đonove, ja svojih starki, on ne tako popularnih patika.
I, da, makoliko se
trudili da iskulirate doseljenike (Indijce) koji svoje bivstovanje u Italiji obezbeđuju
prodajući cveće, nećete isto uspeti ako vam za susednim stolom večera par
Italijana (oni će vam prodati njegovu priču, i vi će te u to poverovati, sa sve
onim 'Ona je posebna, i zaslužuje to'). Čak i da nema sitno u džepu, vi ćete
svoju ružu dobiti.
Dan drugi- "Skala, to vam je napoznatija u svijet"
Drugog dana
iskoristite doručak u hotelu. Prvo, da vidite kakav je. Drugo, da znate zbog
čega da ne ustajete tako rano, jer podrazumeva se da niste legli u normalno
vreme. Kroasane i espreso kafu ('Dojč' niko ne poznaje u Milanu) možete lagano
preskočiti.
Dok smo čekali na
mogućnost posete prostorijama Milanske skale, morali smo otići na nezaobilazne
pancerote. Ispred 'Luini'-ja nas je čekao red dugačak stotinak metara (i
dovoljno govori o tome da su pancerote ful.). Ako se ikada nađete tu, poručite
isključivo one sa mocarelom i paradajzom (kon mocarela e pomodore) ili
eventualno integralne sa tikvicama. Šunka ne dolazi u obzir! Skala, jedno
posebno iskustvo, a pogotovo za mene. 'To vam je najpoznatija u svijet',
izjavio je on, a ja sam se zacenila od smeha. Posle, ako ste na našem tragu,
poćićete do Brere, fotografisati Napoleonovu pozadinu, jer ništa nije mnogo
interesantnije od toga. Ja sam se trudila da se oduprem potrebi da upišem neki
master na njihovom univerzitetu, zapravo nisam našla ništa što bi i njega moglo
zadržati tu.
Ne napomenuh, pre
polaska je pao dogovor da kupimo deset razglednica i svaki dan zasebno ispišemo
utiske o provedenom danu (zapravo zato i imam sve ovo dokumentovano i dok pišem
vraća mi se onaj divan osećaj zadovoljstva u ustima).
Uveče idite u
restoran, ponovo u Navilji okrug, jer je najlepši, jedite milanski rižoto i
popijte po čašu aperol šprica. Za put 'kući' hvatajte tramvaj, stari, drveni i
ne razmišljajte o tome koliko je sati. Prosto, volite se tamo u Milanu.
Dan treći- "Moderni u teget u Milanu"
Trećeg dana, gdegod
da ste, ako ste izgulili đonove kako mi jesmo, ponašate se kao da tu živite od
svog rođenja. Šetate ruku pod ruku i vozite se metroom do najudaljenih stanica.
Posetite Kinesku četvrt u Milanu, mada niste ni znali da postoji, probajte da
se popnete na toranj (ne radi svaki dan i mi nismo uspeli), i prosto pođite
'kući' oko 4, čisto da 'odmorite'.
Onda se obucite u
skladu sa evropskim gradom mode, da ne kežem, budite malo 'moderni', usaglasite
boje (teget je sjajan izbor) i krenite ka 'kanalima' na večeru. Ne propustite
bolonjeze, svakako imaju jedinstvenu čar u Milanu. Za tiramisu pitajte imaju li
unapred pripremljen (moj je bio sjajan, njegov, pa, može se reći sveže
napravljen).
Nešto pre ponoći
nemojte se truditi sa nađete sladoledžinicu koja radi. Pođite u obližnju enoteku
i poručite Moscato d'Asti i uživajte svim čulima dok vas ne izbace napolje.
Kupite neko vino, ako imate više prtljaga, vredi svaku paru.
Trčite na poslednji
metro. Nećete ga uhvati. Dobićete nešto mnogo bolje. Još jedan zagrlja i neočekivano pitanje-priznjanje na koje ste spremni ili niste
(Voliš li ti mene?). Na vama je šta ćete sa njim uraditi. A ja znam šta jesam.
Dan četvri- "Fragole, negroni, burger, i 'kući' na vino"
Krajnje je vreme da
sednete negde odakle možete videti Milansku katedralu. Naš izbor je bio Caffe
Sforzesco bistrot. Popijte kafu i gubite se dalje. Milano je sve samo ne pogled
iz bistroa. Al' 'dojč' je odličan, da se ne lažemo.
Idite do Đardini
Publiči parka, nešto severnije od istorijskog dela grada, i tamo jedite fragole
koje ćete usput kupiti, ili kokos. Kokos je za mene uvek bio izbor broj jedan.
Vrlo je lako kad kupite dnevnu kartu metroa, svugde možete stići. Upoznajte se
sa čarima toi-toi wc-a i decom koja bezbrižno trče oko njega i nadajte se da
vas neće oboriti.
Uveče, ponovo, idite
na 'kanale'. Popijte tipično italijanski
koktel, 'negroni' u imrpovizovanom koktel baru na cesti. Pojedite domaće kokice
uz to. Kasnije, idite na burgere, jer morate uraditi i nešto što nije tipično
italijanski. Samo da bi razbili monotoniju. Onda pođite 'kući' i dokrajčite onu
flašu toskanskog vina koju ste kupili prvi dan. Volite se celim bićem, jer je
to najmanje što zaslužujete, oboje.
Nećete ni spavati,
povratak će se činiti kao ružan san jer se vraćate u nešto što vas ne čini
preterano posebnim. Na putovanju ste to bili. Ne zaboravite da vam taj život od
kog pretežno bežite omogućava da tako pobegnete, da budete divni i svoji, jedno
drugom, sa rukom u ruci, sa kokosom i jagodama, sa mokrom kosom u postelji jer
je fen previše slab da išta osuši, sa sladoledom sa ukusom čokolade i ljutih
papričica u isto vreme, ljuto i slatko, sa zagrljajima u tramvaju i izuvanjem
patika u parku, sa golubovima koji vas 'pokake' (u nedostatku reči nisam ni tražila bolju) jer donose sreću, i sa tragovima
ljubavi, tu u vazduhu.
I nađite način da
sačuvate takve trenutke, tipa u kabini za fotografisanje u metrou, ili
razglednice na kojima ćete našvrljati sve one sitne gluposti samo vama znane.
To čini putovanje uzbudljivim. Ja bar znam da moje jeste bilo.
p.s.
Đubre, izvini što sam izostavila karirane čarapice, i još neke stvari..
Iskreno,
Skvo.
Нема коментара:
Постави коментар