Najslabija karika (part two) ...

Iz neba pa u rebra

Već mesecima vaš privatan život svodi se na beskorisne maštarije o tipovima koji vam se iole približe. Naravno, pod istim računam i na komšiju koji vas je 'stiso' u liftu, i na tinejdžera koji vam je u prolazu okrznuo rame, i na konobara koji, neverovatno ali istinito, posle sedamnaestog odlaska na jutarnju kafu, zna kakav espreso najviše volite. I vi ste svesni da su sve to zablude, ali se unosite u iste jer na kraju krajeva, kolega postade ortak, šef se srozao do najgorih mogućih granica, a vi pored silnih muškarčina u vašem životu ostadoste, da izvinete na izrazu, nedojebani.

Hijerarhijski sistem koji sprovodi vaša firma učinio je da na ulici ne umete da prepoznate nikog do sebi ravnog kolege ili eventualno nadređenih. Kolege iz drugih sektora, one sa malo većom platom, ne stignete ni da primetite. A ima tu zanimljivih komada. U nekom trenutku dokolice, jer zaboga dobili ste slobodan dan pa nemate šta drugo da radite, viseći na društvenoj mreži stiže vam poruka od tipa. Nemate predstavu odakle vas zna, ako vas uopšte zna. Vi njega zasigurno ne poznajete. Po fotografiji procenjujete da ste približnih godina. Istražujete dalje. Ne oženjen. Loži se na sf filmove, što možete da progutate jer već postajete očajni. Zimuje na Kopaoniku. Ne letuje. Linkova sa muzikom nema. Prelazite na manje bitne informacije. Potpuno ste zgroženi činjenicom da taj isti tip radi u vašoj firmi. Kako? Kako je moguće da ga niste primetili? A prilično je dopadljiv, barem na fotografiji. Naravno da niste, jer se vaša firma svojski potrudila da odvoji jedan sektor od drugog. Vi nemate razloga da sarađujete. Počinjete da se dopisujete sa kolegom iz IT sektora. Završavate tek kasno posle ponoći ugovorenim sastankom.

Neposredno pre dejta potrudili ste se da nekako naletite na muškarčinu sa društvene mreže. Ispostavlja se da je muškarčina vaše visine, da nosi đozluke i da je počeo da se brije prošle godine. Ima svu kosu. I lepo mu stoji. Rukujete se u prolazu, upućujete par kratkih rečenica i shvatate da ima onaj seksi promukao glas od koga vam se ježi svaka dlačica na telu. Jedva čekate sastanak. Izvodi Vas u pivnicu u Zemunu. Kul neko mesto. Nije vaša priča, ali ste bar izašli iz stana posle šest meseci. Nosite farmerice i košulju, i štikle. Sedite jedno preko puta drugog. Uprkos izgledu studenta sa Elektrotehničkog fakulteta, prilično je samouveren što vas još više loži. Zapravo cvikeri mu uopšte ne stoje loše. Pokušavate da saznate nešto o njemu, ali on ne prestaje da brblja o najnovijim videoigrama. Loži se na to. Previše za vaš ukus. Kada primeti da je postao dosadan, džentlmenski vam prepušta da govorite o sebi. Dva mutna Paulajnera čine da izgovarate hvalospev o sebi. Prikazujete se u najboljem svetlu. Vi ste sposobna, ambiciozna, mlada, iskrena žena. Vi ste dobra osoba. Nekako svi zaboravljaju na tu ljudsku vrednost, ali vi ste osoba koja nikada nikom nije zlo poželela. Vi ste istinski dobri. Usvojili biste  svu afričku decu, kada bi to mogli finansijski da podržite. Vi reciklirate. Vi ste optimistični i vedri. Vi volite prirodu i životinje. Vi kuvate i uživate dok to radite. Vi ste druželjubivi, otvoreni za nove izazove. Vi. Vi. Vi. Nakon dvočasovnog hvalospeva osećate da se IT dečko potpuno povukao. Ne povlači se, već se zaista povukao skroz. Prestajete da pričate, tražite račun koji on džentlmenski plaća. Vozi vas kući. Ćutite. Svesni ste da ste uprskali. Parkira se ispred ulaza u vašu zgradu i čeka da izađete. Vi, pod uticajem ona dva Paulajnera, hirovito skačete na njega, ljubite ga, a on se ne opire. Bar ćete nešto izvući iz cele večeri. Odvlačite It dečaka u svoj stan, ne palite svetlo jer je vaše prnje po čitavom stanu. Toliko ste naloženi da on ne može a da vam ne ugodi. Bar ne večeras. 

Nakon seksualne eksplozije, u tri navrata, shvatate koliko je it dečko savršen za vas. Shvatate, ali šta je tu je. On se oblači jer je četiri ujutru a nije završio dvadesetosmi nivo igrice o kojoj vam jer pričao. On se zahvaljuje i odlazi. 

It dečaka ćete sretati u vašoj firmi mnogo više nego ranije. Uvek će vam uputiti blagi osmeh. Kada se nađete u isto vreme na društvenoj mreži pozvaćete ga kod sebe, i on će uvek doći. Nikada više nećete zajedno izaći u javnost. Trajaćete mesec, dva i onda ćete ga prosto prevazići jer će se pojaviti neko novi ko će vas vući za uši. 

A što se sad praviš Englez?

Dođe tako trenutak kada u firmi u kojoj ste zaposleni dovoljno dugo steknete poverenje starijih radnika. Oni koji su vas mrzeli, sada počinju da vas gotive i vi sve mislite da je to zbog vašeg poslovnog učinka. Malo morgen! Nikom od njih nije palo na pamet da pregledaju statistiku vašeg rada već ono čovečansko što nosite sa sobom gde god da pođete. E, tu vam se večito zakači za rame neki samac, jedno desetak godina stariji od vas, koji se nikada nije ženio, al eto nešto mu ovih dana 'došlo'. Apsolutno ste svesni da je to čovek ispod vaših težnji ali se prihvatate igranke bez prestanka, zato što ste singl i zato što vam socijalni život propada kroz mišju rupu, a vi idalje sama sebi tvrdite suprotno. U takvim momentima pristajete na sve. Čovek koji se pravi Englez je silovito zaljubljen u vas, ali vam to nikada neće staviti do znanja. Uvek će igrati na kartu mogli smo na piće, koleginice, jer vi ste njegova koleginica. I skoro uvek ćete pristati, jer zaboga šta drugo da radite do sledeće smene na poslu. Posle prvog takvog susreta zauvek ćete ostati u paukovoj mreži. Svaki sledeći sastanak obećavaće mnogo, do te mere da ćete zaista u nekom trenutku pomisliti da treba spustiti kriterijume vrednovanja.

Elem, kolega koji se pravi Englez vodiće vas svaki put na različito mesto. Šetnju Terazijama, film u bioskopskoj projekciji u podne, ručak u restoranu na reci van grada, piknik na Košutnjaku, je nešto što možete sa sigurnošću očekivati od kvazi Engleza. Tu vas uvek kupi. Predstavljaće vas kao koleginicu svojim prijateljima, u šta će oni čisto sumnjati. Uvek će pred vama govoriti koliko vas je mrzeo, a da ste mu sad legli na nazovi 'rudu'. Stavka koja će vas zabrinuti je da čak ni kada ostanete nasamo neće razgovarati o vama dvoma kao paru. Nije da niste očajni, ali posle petog viđanja van poslovnog prostora, mora da tu postoji nešto. Ipak pripadate suprotnim polovima koji se možda nisu privlačili u početku, ali sada se uistinu privlače. Jednom će vas poljubiti. I kad vas poljubi mislićete tu se klupče razvezuje. Ali ne. Englez se ne pravi Englez radi drugih, već radi sebe. Sve će se idalje isto ponavljati.

U nekom trenutku će vam biti pun 'kufer' svega pa ćete prosto sama sa sobom razlučiti neke stvari i uvek pronaći dovoljno dobar izgovor kada vas kolega Englez pozove na piće. A dovoljno je dobrih razloga zašto ne. I bićete ponosni na sebe, sve do trenutka kada taj isti kolega ne bude počeo da vas proganja putem telefona. Ni to nije problem da se 'proganjanje' dešava u trenucima kada je to normalno, a ne u dva sata po ponoći kada ste uveliko u dubokom snu zanimljivijem od vašeg života. Prvi poziv je gotovo simpatičan jer on deluje kao zaljubljeni klinac koji želi da vam kaže da mu se dopadate, ali ne ume. Drugi poziv ste primili nepunih petnaest minuta nakon završetka prvog, i apsolutno ste postali svesni da je Englez podvojena ličnost jer je ona osoba sa kojom ste vodili prvi razgovor sušta suprotnost ovoj. Treći poziv će vas iznervirati do te mere da ćete krvnički dreknuti na njega, što će Englez iskoristiti pa svratiti na 'kafu' da se izmirite. Sa vrata ćete skočiti na njega, jer vam je više preko glave svega. Usresredićete se isključivo na vašu fiziološku potrebu. To je Englez svo vreme i čekao. Lepo njemu, a lepo i vama. Nakon polučasovnog mučenja da do toga zaista dođe, pristavićete kafu i popričati sa Englezom o odlasku kod specijaliste. Rećiće vam da mu se to prvi put desilo, vi ćete znati da to nije istina, ali mu to nećete reći. 

Englez će vam postati prijatelj. Uživaćete u njegovom društvu, a on nikada neće pomisliti da vam predloži nešto više, čak ni u trenucima najvećeg pijanstva. Bićete njegov ortak, a on će zauvek ostati potajno zaljubljen u vas.

To Be Continued..

Najslabija karika...

U trenutku današnjice kada je čista sreća raditi na crno i nebiti prijavljen, ko još sa trideset godina razmišlja o penziji-ima još dosta do toga, nekolicina nas koji radimo posao za koji se godinama nismo obučavali možemo sebe slobodno nazvati odabranima. Mi, odabrani, smo tu da bi menjali svet. Iz korena. Jer radimo. Ono od čega smo bežali u detinjstvu. Ali radimo i ćutimo, jer danas tako stvari funkcionišu. Sve te silne inostrane korporacije potlačile su sitne privrednike i zanatlije, pa svi radimo za nekog budžovana iz Evropske Unije ili Arapskih Emirata. Nekada je moj otac psovao krasne Ujedinjene nacije želeći im da im crnac bude predsednik. Danas nam je crnac, oprostite na žargonu, svima gazda, i mi tu ništa ne možemo. To je prosto tako.

Inostrane kompanije sa sobom su donele niz novih, izmišljanih zanimanja, stranih reči koje koristimo u svakodnevici, kodeks oblačenja, ko da imam svakog trenutka u džepu 200 evra za novu košulju, pantalone i cipele, kodeks ponašanja i druge kodekse. Nekada je knjigovođa bio pojam za ovdašnje tržište, a danas svi ti pr-ovi, hr-ovi, konsultanti, generalni, finansijski, komercijalni, marketing i drugi menadžeri uče svoje zaposlene profesionalnim principima. O ovom bih mogla još u nedogled, ali nije to ono što sam zapravo htela. Sa lakoćom utvrdismo šta je to mobing, kako ga prepoznati, kome prijaviti, kao i to da će naše dupe upasti u još dublji procep, jer firma, jelte, 'štiti' radnika. Seksualne insinuacije koje vode ka seksualnom uznemiravanju su prisutne u pedeset posto radnog vremena. Ne smatramo ih nemoralnim. Ne smatramo ih uznemiravanjem. Odgovaramo na njih, bilo da nam one prijaju ili da nam se, ne daj Bože, gade. U svakom slučaju pristajemo na tu igru. Jer je zabavno. A i o čemu bi tridesetogodišnjakinja bez bračnog partnera razgovarala subotom ujutru sa svojim prijateljicama.

Kolegijalnost na prvom mestu

Ono čemu vas prvog radnog dana u vašoj novoj firmi nauče jeste vrednovanje timskog rada. U vašem cv-ju u odeljku o vama već pet godina stoji da ste timski igrač. I poslodavac drugo ne mora ni da čita. Spoznaja da ste silna radna mesta izgubili jer vam je ta stavka promakla od dvadesete do dvadesetpete, vam je otvorila oči i od dvadesetpete godine promenili ste silne pozicije zahvaljujući vašem timskom duhu. 

Kada ste se dobro pokazali u timskoj igri, poput basketaša, samo vaši saradnici nit su visoki, nit su sportski građeni, niti preplanuli od sunca jer basket igraju u podne golog poprsja, dođe trenutak noćne smene. Preplanuli basketaš je obično zadrigli kolega sa pivskom stomačinom, koji voli da cugne na radnom mestu jer zna da se kući vraća osobi koja mu pere, pegla, kuva, ali odavno ga ne zadovoljava, onako istinski. Kako vam je zapalo, tako i igrate. Tu vas niko ništa ne pita. Noćna smena postoji zato da bi se stvari koje preko dana nisu odrađene, završile i pripremile za jutarnji sastanak. Vi znate da idete u noćnu smenu. Vi oblačite čipkasti veš, vi se mažete najskupljim uljem, vi doterujete svoju kosu, oblačite isključivo usku košulju kojoj dugmići lako popucaju od samo malo bržeg disanja od normalnog. Vi to radite svesno, jer to u vama budi pojam noćne smene. A i kolega nije tako loš. Ima duhovite opaske. A vi ste singl. Pa zašto ne? 

U nekom trenutku oboje ste preumorni pa naručujete klopu, i cimnete nešto uz nju. Počinjete da se upoznajete. Ne razgovarate o trenutnim partnerima. Nijednog trenutka ne naslućujete da je nezadovoljan svojim trenutnim izborom. Od sve te silne iskrenosti, toliko se kolegijalno 'dohvatite' da oboje doživite vrhunac više puta. Nakon najkolegijalnijeg čina ispušite cigaretu, jednu, deleći je, oblačite se i nastavljate sa poslom. 

Vaš kolega nikada to neće zloupotrebiti, jer ni vi to nećete. Neće spuštati pogled kada vas sretne, javiće vam se srdačno u prolazu. Otićićete na piće posle posla. Pozvaće vas na slavu gde ćete upoznati njegovu ženu. Postaćete ortaci. 

Ovo je najiskreniji pokazatelj kolegijalnosti u firmi u kojoj radite, jer ni on, ni vi, nemate potrebu da se istim hvalite.

Šefe, koji ti je vrag?

Oduvek ste sanjali o muškarcu sa veličinom. Mislim na njegovu muževnost, duhovnost, šarm, harizmu i veliki nos. Nekada ste žudeli za Harisonom Fordom, Kobi Brajantom, Bred Pitom, pa ste shvatili da ni domaće tržište nije tako loše. Onda su Vam odjednom Tadić, Čolić i Nikolić, mislim na glumca-razume se, postali podjednako dobri. A i nije tolika farsa kao sa holivudskim zvezdama, ove bar možete da sretnete. Nije čudno da ženske osobe od svojih saputnika traže spektakularni ulazak u restoran, najskuplje vino, intrigantan pogled. Ima nešto u tome, i oni to dobro znaju, samo ih ne zanima da se tako dokazuju suprotnom polu.

Na novo radno mesto dolazite potpuno nespremni. Obučeni da, ali psihički se ne snalazite ama uopšte. Pogubljeno delujete sedam do deset dana, iako svima tvrdite suprotno, verujte da je tako. U takvim trenucima, nekako se uvek nađe dušebrižan veliki šef koji će vam pomoći u periodu nesnalaženja. On je nizak, proćelav, ima veliki nos. On je Vaš Harison Ford. Pljunut!

Iako je on tu samo kako bi vam se našao, počinjete da maštate o eventualnoj mogućnosti 'šbb,kbb?' (šta bi bilo, kad bi bilo?). Razrađujete plan, jer ste žensko. Razrađujete plan jer ste singl. Razrađujete ga i kad niste, jer je to tako seksi. A i za Harisona Forda se vredi izblamirati. Šta je to naći novi posao? Ništa naspram dobrog kvalitetnog snošaja i lične satisfakcije- ipak ne može svako da odvuče šefa u krevet. I ne može bilo kad. Toga ste prilično svesni. Zato iščekujete dobrih godinu dana da vaša firma organizuje večeru povodom završetka tekuće godine i proslave nove. Tu se svi ponapijaju. Svi osim vas i Harisona Forda. Pijete belo vino, oboje. Razgovarate sa kolegama, ali znate da vas gleda. Zapevate kada on zapeva. Smeškate se, ali ne progovarate. Znate da ste zanosni. Kako i ne bi bili kada ste ovo veče čekali celih godinu dana. Imate najskuplju haljinu, najneudobnije štikle koje čine da izgledate kao Žizel Bundšen, zabacujete kosu na levu stranu i uvek okrećete desni profil ka Fordu, jer je to vaš lepši profil. U nekom trenutku odlučujete da morate da popravite šminku i odlazite do toaleta. Ženskog. Gledate se u ogledalo. Dišete. Nameštate obrve i divite se sebi. Gledate na sat. Tu ste već celih dva i po minuta. Nameštate brushalter. Čekate. Čekate. Shvatate da se on neće pojaviti. Shvatate da je Harison Ford preveliki zalogaj za vas. Razočarani ste. Gledate na sat, odlučujete da krenete kući i da se ušljemate od alkohola u svom stanu. Sami. Uz neku patetičnu muziku. Otvarate vrata, a on stoji pred vama naslonjen rukom na zid, onako šmekerski. Za divno čudo ne padnete. Ne progovarate. On ulazi u toalet, zaključava vrata i počinje. Khm.

Tolko ste opčinjeni šefovskim momentom da ne vidite da se baš i ne snalazi kada treba da vam otkopča haljinu. Ljubite se. Ljubite se. Ljubite se. Ne koristim nijednu drugu reč na koju vi verovatno pomišljate, jer ovo nema veze sa snošajem. Vi ste iz toaleta posle nepuna dva minuta izašli sa savršenom frizurom i suvih gaćica, a on zadihan i spuštenog pogleda. Šta ste to prevideli?

Dušebrižni veliki šef neće smeti da vam se obrati narednih šest meseci. U prolazu će spustit glavu. Promrmljaće 'dobar dan', ali ga vi nećete razumeti. Bićete besni na njega. Bićete besni jer je Harisona Forda uspeo da sroza u vašim očima.

To Be Continued..

Ko će koga, ako ne svoj svoga...

Ljudi raznorazne gluposti prave u afektu, u trenutku najvećih vrednosti emocija koje se u njima bude. I najvećeg optimistu i flegmatika poput mene, u trenutku pretvore u kolerika koji će Vam sve sasuti u lice. Inicirana događajima iz života, trenutno prolazim fazu afekata, s tim što ću za jedno dva dana shvatiti da su ove 'prave' stvari koje radim ustvari teška glupost. A možda i ne bude tako. Videćemo! Imam takav utisak da je svaki čovek 'poslat' na ovu našu bajnu planetu po specifičnoj dužnosti. Dužnost oca moje najbolje prijateljice je da se bori protiv džiberluka, i to nam svaki dan ponavlja. Ovih dana shvatam da sam ja ovde da se borim za pravdu. I boriću se protiv vetrenjača jer toliko optimizma u sebi imam, a možda će vaši unuci jednog dana u internet verzijama rečnika pod nazivom 'pravdobor', moći da nađu baš moje ime.

Kome najlakše 'uvaliti' ovih dana

Ovih dana najlakše uvaljujem najbliskijima. Mrzi me da usisam, usisaće cimerka. Nisam digla pare za račune, platiću ih internet verzijom šalteruše koja će da mi rokne pdv da se 'usereš', oprostite na izrazu. Dakle , uvaljujem sebi. Još mi uvaljuju i šefovi, kolege, prijatelji, ortaci sa kojima izađem da se napijem. Kakogod okreneš, uvaljivanja kolko voliš. I to je tako normalno. Tako stvari funkcionišu sve dok se jedno jutro ne probudiš i kažeš sebi, dokle više. Do kad nameravam da trpim džibere oko sebe, poput oca moje prijateljice? Do kada mislim da ćutim jer se bojim da ne budem fina? Finoća je potpuno izgubila kontekst. Fin mi je frotir kojim se pokrivam, pa nemam nameru da ga izrežem na rese. E onda shvatiš da u opisu ljudi ne postoji reč fino i da si ti, tj ja, jedini predstavnik istog pa drugi ne mogu isto da prepoznaju. Mi smo vrsta koja izumire. Od danas više nisam 'lavabl' osoba jer te koje najviše 'volimo', volimo i da skrešemo. Moja krila neće skresati biloko. Ne može! Pravdobor se od sada bori za svoja prava, i prava drugih. Ali generalno gledano, moramo prvo svoju guzu podići.

Ovo ostaje između nas

Prosto se oduševim svaki put kad čujem ovu rečenicu jer onda mogu da računam da će sutra ceo grad znati jednu od varijanti onog što sam ti rekla. Tako mi i treba kad ne umem da ćutim. Istrtljala bih prvom koga sretnem, pa sam rešila da te neke stvari o kojima ne treba pričati, radi mog dobra, istrtljam osobi koja će me gurati u gradskom prevozu. Mnogo je bezbolnije, a i manja je verovatnoća da će dotična persona imati potrebu da šalje informaciju dalje. Osim ako izuzmemo činjenicu da joj, mu, je neka lujka u prevozu rekla da se kresnula sa nekim tamo tipom. Informacija je najvrednija stvar. Zato se bavite informacijama da bi jedni druge držali za onu stvar, jer u takvom sistemu najbolje funkcionišemo.

Pravdobor pokreće rat

Vrlo je važno da vi objavite rat, a ne da vas drugi obaveste da ste zaratili. Odmah ste u prednosti. Budite svesni da je bolje da gazite, da ne bi bili zgaženi, jer će vas to na nekom koraku sigurno dočekati. Ostaćete samo mrlja na đonu nekog ko se neće setiti na cipele da obriše pred otiračem vašeg doma. Molim lepo. Pripremite borbeno polje u vašu korist. Dobro razradite plan, jer posle nema nazad. Sve što izgovorite neko će u diktafon snimiti. Sve što uradite neko će koristiti protiv vas. Lepo su jednom rekli da je ćutanje zlato. Tražite zlato i negujte zlato u sebi i niko vam ništa neće moći. A ako baš i rešite da se poverite nekom, trenuci slabosti su intenzivni ali kratki, podelite zlatnu informaciju sa flašom vina, i budite sigurni da se nećete sećati da ste isto izgovorili, kao i da vas niko ne drži za 'onu' stvar.

Počnimo ljubav iz početka...

 Probudili ste se i zatvorenih očiju rekli sebi Danas ćeš dići svoje dupe iz kreveta i naći muškarca svog života. Vaši roditelji odavno žale ogoljenu vas. Ogoljenu ili oguljenu prethodnom vezom. Činjenica je da ste na samrti izvučeni sa bojnog polja i da su rane morale same od sebe da se zacele. A vi niste ljuti na rane i zato je period intenzivne nege od strane vaših roditelja i prijatelja trajao samo godinu i po dana. Mogao je trajati mnogo duže. Zato vaši negovatelji na današnji dan razmenjuju ushićenu tekstualne ili govorne poruke, radujući se vašem konačnom oporavku.

Lepo ste rekli sebi da ne vredi gubiti još meseci, ili ne daj Bože, godina, na nešto što nije imalo budućnost, a sami ste birali, pa ćete se ovaj put potruditi da ne lupite glavom o zid za četiri godine kada ćete već imati izgrađen život sa potencijalnim, i kada ćete već biti u godinama da zaista nije bitno koliko vas glava boli od lupanja. S toga, na sve one lepo sam ti rekao, nije on za tebe, brinem se, mislim ako ti je lepo onda, ja nikad ne bih mogla da budem sa njim, odgovarate zadatkom za sve one koji su ikada isto izgovorili. Suviše ste pametni da rascopate lobanju sopstvenom krivicom. A i ako ne uspe, uvek imate koga drugog da okrivite.

Sastanak broj jedan- iniciran rečenicom vašeg oca Super ti je onaj kolega. Zašto ga ne bi pozvala da izađete?

 Kolega sastanak zakazuje, naravno, petnaest minuta nakon radnog vremena, u, naravno, kafiću u kom blejite tokom pauze na poslu. Naravno, tamo dolazite odvojeno. Vi poznajete sve konobare i glasno se sprdate sa istim, dok kolega kasni, ali zadihan stiže da vidi vašu naklonost prema jednom od konobara. Ne prebacuje vam, ali mladića koji vas poslužuje, uredno spusti pokazujući mu gde je zapravo on, a gde vas dvoje na lestvici ovdašnjeg sistema. U trenutku ne verujete šta čujete, ali ne progovarate ništa što bi iole smirilo napetu situaciju. Osećate se inferiorno. Naručujete isto što i on. Razgovarate o stvarima koje njega zanimaju. Umorni ste kao i on. Od ovog sastanka očekujete isto što i on. Pa vas on na kraju odvede u vaš stan i dobijete ono što je on želeo.

Sastanak broj dva- iniciran rečenicom vaše majke Milankin sin se razveo. Živi kod majke sad, pa sam mu pokazala tvoju sliku i baš bi voleo da te upozna.

Milankin sin vas vodi, mo'š misliti, u bioskop, na popodnevnu projekciju. Gledate neki blokbaster od tri sata, što i nije tako loše jer Milankin sin idalje nosi burmu na desnoj ruci i u startu vas je razbesneo. Ali kad je karta džabe, što da ne iskoristite. Par puta se nasmejao na delove filma koji apsolutno nisu smešni, ali 'znaš', baš ga je to podsetilo na njegovu suprugu, 'ono kad su bili zajedno na moru'. Uspeva da vam nabaci i činjenicu da oni još nisu razvedeni i da je ona jedna divna žena, a vi ko za inat ostatak filma, što u sebi, što na glas psujete oženjene, rastavljene i razvedene muškarce koji će uvek moći da se vrate svojoj mama Milanki na kašiku. Uspeli ste da iskontrolišete bes do kraja tročasovnog filma, izlazite iz bioskopske sale i na putu do parkinga nalećete na žensku osobu za koju se ispostavlja da radi na blagajni, da ne podnosi Milankinog sina i koja će ga ubiti na spavanju ako do ujutru ne potpiše papire za razvod braka.

Sastanak broj tri- iniciran rečenicom vaše prijateljice Srela sam Marka i Miloša iz srednje. Dogovorila sam viđanje večeras. Videćeš, Marko je sad baš tvoj tip.

Sastanak u četvoro se održava u lokalnoj kafinici čiji su stolovi prekriveni toliko starim kariranim stolnjacima da su, jadni, popucali, od ručnog pranja. Miloša je vaša prijateljica zaskočila po ulasku u kafanu, sve na drugarskoj osnovi. Vi pijete rakiju, jer vam se može, a ostali belo vino. Čaše smrde na pokvarena jaja, pa vam miris alkohola dođe kao osveživač. Marko je inače sladak. Ne znate tačno šta je vašoj prijateljici značilo ono 'baš tvoj tip', al ajde. Bar je oblikovao inače spojene obrve. U nekom trenutku pod priličnom dozom alkohola, vi i Marko se raspričate. O svemu, o životu, moralu, o braku, porodici. Shvatate da imate slične stavove i to vam se dopada, čak vam se i Marko sve više, generalno, dopada. U nekom trenutku zaboravljate na večiti stres prvog poljupca i razgovarajući sama sa sobom zaključite da ne bi bilo loše tu i tamo se poljubiti sa tim čovekom. Više nema one krive jedinice, a ni veštaci ne izgledaju loše kad se nasmeje. Njemu je toliko drago što vas je sreo posle toliko vremena i tako oseća da može da ima poverenja u vas, što vam imponuje, realno, da odlučuje da vas pita za savet. Eto on je došao u te neke godine, kao i vi uostalom, kada planira da se skrasi, i njega ne zanimaju 'šalala' veze, već ozbiljna veza koja vodi ka braku. Vi ste apsolutno fascinirani činjenicom da to izgovara jedan muškarac, i sve vam je primamljivija ideja o vama dvoma. Marko iz srednje Vas napokon pita, da li mislite da bi vaša prijateljica bila zainteresovana da izađe sa njim.

Sastanak broj četiri- Iniciran rečenicom vašeg starijeg brata A šta je bilo sa onim tipom s kojim si se viđala pre kretena. Delovao je kao fin dečko. 

Fin dečko, koga ste iskulirali pre nekog vremena, izvodi vas u najbolji restoran u gradu. Vi to ne znate, ali on vas zdušno upućuje u to. Izbor večere prepuštate njemu, jer on očigledno dobro poznaje meni ovog restorana. Osmehuje vam se, čak i dok žvaće. Traži od vas da govorite o sebi. Vi to nerado činite, i primećujete da na svaku vašu progovorenu reč ispusti dah čistog zadovoljstva. To vam se čini malo bolesnim, ali trudite se da ne obraćate pažnju. U toku večere naručuje najskuplju bocu penušavog vina, jer zna da isto najviše volite. Posmatra vas dok degustirate, i on gotovo oponašajući vas, čini isto. Skupa večera na vas ostavlja impozantan utisak, ali vam nije jasno zašto bi čovek koga ste otkačili čisto iz pobude sve ovo činio za vas. Na kraju večere vam saopštava, da vas je čekao. Ni sa kim nije bio ovih šest godina, jer je znao da će doći trenutak kada ćete vi biti njegova. Od arogantnih reči pripada vam muka, pa u fizičkoj nemogućnosti da čujete prosidbu, istrčavate iz restorana i tamo se više nikada ne vraćate.

Sastanak broj pet- Iniciran svim prethodnim rečenicama

Sastanak na slepo zakazujete na trgu, kao i devedesetosam procenata ljudi koji obitava u glavnom gradu. Isprovocirana propalim sastancima, rešili ste da sami sebi najbolje nađete. Prvo vam se svideo fizički, pa onda i psihički. Njegova profil fotka vas je prosto naterala da promenite gaćice, a njegov smisao za humor da pomislite da je on čovek vašeg života. Taj dasa, koji voli decu, uživa dok kuva, trenira kik-boks, peva dok se tušira, voli Nerudu i vrlo dobro poznaje anglo-saksonsku književnost, to je dasa koga je vredelo čekati. To je vaš Popaj, Oliva. Napokon ste uspeli! Da, uspeli ste. Uspeli ste da se smrzavate sat i po vremena čekajući istog da se pojavi, a on to naravno nije učinio. Ne znam koliko to govori o njemu, ali ni o vama ne govori nešto najlepše moguće.

Svadbarska groznica...

Svaki put se oduševim kada primim poziv od baba, strina, tetaka koje, naravno, viđam jednom godišnje, i to obično na veliki dan, na dan venčanja njihovih ćerki ili sinova, na kojima ne daj Bože da se ne pojaviš. Kako mlada i mladoženja, tako se i ja mesecima u napred pripremam za njihov veliki dan. Tu igru dobro znam, a kako sam takmičarskog duha, neću sebi dozvoliti da oni pobede. Vrlo ozbiljno shvatam pravila igre, a kako bih došla do pobede pripremam se u etapama.

Etapa broj jedan- Emocionalne pripreme

Etapa broj jedan počinje onog momenta kada saznate za venčanje koje organizuje vaša baba-tetka, koju ne biste ni prepoznali na ulici, ali dobro znate da je to ona ista žena koja vas je stalno cmakala dok ste bili dete i to vam je užasno išlo na živce. Treninzi podrazumevaju mirenje sa činjenicom da je njen rošavi sin, vaš neki dalji brat, uspeo da navuče neku sirotu devojku i oženi je, a da ste Vi idalje solo. Naravno, oni to ne moraju da znaju. Optimističnim mislima ubeđujete sebe da je singl status samo trenutni status, a uostalom to je isključivo vaš izbor. Da želite, imali biste najsavršenijeg verenika na svetu, toliko savršenog da bi vašoj baba-tetki ispala proteza od šoka, ali prosto niste u toj fazi.

Etapa broj dva- Fizičke pripreme

Nakon što uspete donekle da se pomirite sa činjenicom da će se svi poudavati i poženiti pre vas, počinjete sa fizičkim pripremama. Ovo je ujedno i najteži deo celokupnog procesa koji svesno namećete samoj sebi. Pobogu, nema šanse da dozvolite da rodbina pomisli kako ste zapuštena i kako ne vodite brigu o svom telu i svom organizmu. Bar ne taj jedan dan godišnje. Nakon što progutate činjenicu da morate da bacite deset hiljada dinara na mesečnu članarinu teretane, u koju ni u ludilu ne biste otišli da nema ovih svetkovina poput venčanja, počinjete da tražite teretanu. Ovo je takođe težak, mukotrpan proces, jer ne daj Bože, da uđete u svlačionicu preplavljenu znojem, teretanu punu muških testosterona, ili fitnes salu u kojoj sve devojke savršeno izgledaju, i ubile biste za njihove zadnjice, i stvarno ne znate šta one uopšte traže tu. Kada nađete teretanu koja vam apsolutno odgovara, bacate se u potragu za ličnim trenerom, jer sama sebe ne biste naterale ni na deset sklekova, trbušnjake da ne pominjemo. Pri izboru trenera, ne zna se šta je gore, ženski ili muški. U svakom slučaju kompleksi izbijaju iz Vas kroz graške znoja. Opet, od dva zla, birate trenera u ženskom otelotvorenju. Prvo, zato što se svaki put zaljubite u muškog trenera, a drugo, zato što ama baš svaki put odustanete od teretane, jer se zaboga, sa trenerom 'svašta nešto' desilo. Sa ženom se to ne dešava. Ako uspete da istrajete u svojoj nameri do kraja, cela dva meseca, što je Vama ko deset godina, na kraju mukotrpnog procesa shvatite da ste postali bolja riba od nje. Apsolutno ste presrećni zbog toga, toliko da isto na glas izjavljujete pred njom.

Etapa broj tri- 'Stajl' pripreme

Za ovako posebna dešavanja poput venčanja vašeg brata od baba-tetke,  kupuje se garderoba koja će učiniti da izgledate kao od milion dolara. Naravno, takva kombinacija se obično uklopi u cenu od 100 do 250 evra. Toliko možete da priuštite. Haljine ne dolaze u obzir, jer zaboga, sve vaše sestrice će obući haljinu, a vi morate da budete drugačija. Ovo je takođe dugačak, mukotrpan proces jer kad god tražite nešto u čemu ćete izgledati savršeno, nema šanse isto da nađete. Dakle, budite spremne da isprobate sve kolekcije brzbroj puta i da se vratite kući praznih ruku. Ali ne brinite, kroz dva, tri meseca, vaša odevna kombinacija će pronaći put do Vas. Ukoliko Vam se desi da iz prvog traženja nađete svoju odeću, nije dobro. Nije dobro jer se to ne dešava. Ukoliko ste je pazarili, bacili ste novac i budite spremne da ponovo izdvojite duplu sumu u najboljem slučaju, jer se vaš konfekcijski broj smanjio prolazeći kroz etapu broj dva.

Etapa broj četiri- 'Plus one' pripreme

Draga damo, ukoliko ste došli do ove etape, moram da Vam čestitam. Na pravom ste putu. Prve tri etape su iz vas izvukle i poslednji delić snage. Sada predahnite, na kratko, jer kreće potera za muškarcem koji će biti vaš 'plus one'. Naravno da ne dolazi u obzir da na venčanje idete sa roditeljima. Baba-tetka bi mogla da se uvredi jer vi vešto skrivate svog savršenog muškarca, a ona nije mlada i ne zna da l će dočekati da prisustvuje vašoj svadbi i rođenju vaše dece. Dakle, budite svesni da ne smete biti probirljivi. Bar ne mnogo. Dovoljno je da zadivite rodbinu, a posle, radite šta vam volja. Nakon niza prvih sastanaka sa Doktorima nauka, plastičnim hirurzima, menadžerima i direktorima shvatate da morate da pristanete na manje. Nije da Vi niste njihov kalibar, oni prosto ne mogu da razumeju vaš humor. Ako imate sreće izaćićete sa mnogo slatkim barmenom koji vam je mešao koktele one noći na splavu na Savi. Mnogo sladak barmen se ispostavi da je student Više Poslovne škole, da nije baš toliko sladak, da je kosa počela da mu opada, i... pa šta ima veze što je sedam godina mlađi od Vas. Naravno da nema veze, svadba se približava i Vi morate istrajati u svojoj odluci.

Svadbarski kolaps

Nedelju dana pre venčanja ne tako sladak barmen prestaje da vam uzvraća pozive. Ne brinete jer ste racionalna odrasla osoba. "Sigurno radi", zaboravićemo na njegovo trenutno zanimanje student-barmen. Četiri dana pre venčanja, kreten idalje ne odgovara na zilion i jednu poruku, što tekstualnu, što govornu. Počinjete da brinete, jedete,jedete sve što vam padne pod ruku, od kokica, do krem bananica i čokoladnih bombonica. Sve odjednom. Ali, nadate se. Dan pred venčanje stojite ispred ogledala, isprobavate odevnu kombinaciju koju ćete sutra nositi. Puca na vama, ali vi ne prestajete da jedete čokoladu sa keksom čak i dok otvarate vino. Ćelavi mazohista je promenio broj telefona i ne možete nikako da ga nađete.

Dan venčanja. Mamurni ste, kosa vam je masna, a obrve nepočupane. Pantalone samo što nisu pukle dok ste ih ležeći oblačili, ali uvućićete stomak. Imbecil vam je poslao poruku da neće moći sa vama na venčanje.

Baba-tetka je vas i Vaše roditelje dočekala histerično srećna jer se zaboga još jedan njen idiot ženi. Krivo joj je što ste došli sami i jedva čeka da upozna vašeg verenika, ni manje ni više nego plastičnog hirurga. Rođaci Vas zagledaju, ali Vas baš zabole za sve. Samo da se završi ova farsa i da Vi legnete u svoj krevet. Mladoženja je idalje rošav, a mlada debela i ima kriv nos. To vas čini srećnom. U nekom trenutku gledajući oko sebe shvatate da vaši rođaci pod uticajem alkohola prave raznorazne gluposti, poput klinaca u srednjoj školi. Onda pomislite da to i nije bio tako loš dan. Baba tetka je rano otišla da legne jer je umorna i nije više mlada, naročito pod onom dozom alkohola. Pitanje je da l se seća i same ceremonije, a ako se ikada više i usudi da Vas pita za verenika, Vi pomenite plastičnog hirurga kog je upoznala na venčanju svog sina.

<a href="http://www.bloglovin.com/blog/11918557/?claim=ffx5uy9g9a6">Follow my blog with Bloglovin</a>

Kako prodati papriku koja nije paprika...

Kupovina je apsolutno impulsivna stvar. Samo iz svoje impulsivnosti iz prodavnice umesto tetrapaka mleka, koje ni ne pijem, već koristim tek da oboji kafu, vratim se sa dve jake kese proizvoda koji mi nisu potrebni. Naučno je dokazano da ljudi obavljaju kupovinu isključivo vođeni emocijama,  ne razumom. S toga je sasvim normalno kad se vratim iz supermarketa sa brokolijem koji ne jedem, ali ima divnu zelenu boju.

Naravno, govorim o kesi smrznutog povrća. Još normalnije je što sam uzela farbu za kosu, jer ona devojka sa reklame se prosto meni obraća kada kaže da moram da je probam. Tradicionalno u svakom srpskom domu se može naći flaša domaće rakije koju služimo u etno dizajniranim čašicama namenjenim degustaciji iste. Pobogu, kako sam mogla da ne uzmem. Zamisli da napokon počnem da se družim sa osobom koja voli da nazdravi domaćom rakijom, a ja rakiju poslužim u čaši za viski, ili ne daj bože čaši za vodu. Sumanut je broj proizvoda koje redovno kupujem, a još uvek nisam stigla da iskoristim. Ali eto. Lepo je kad imaš.

Ne znam kad je taj potrošački kolaps odneo maha, ali na svakom koraku provalim niz taktika kojima pokušavaju da mi nešto 'uvale'. Često nisu ni malo suptilni. Rafovi su puni. Brendova je mnogo. Sve je to jedna lepa pozorišna predstava kojim upravlja neko odozgo. Kako da prođem pored pelena a da ih ne kupim, kad me ona beba toliko razneži da zaista poželim da ih kupim. Kome? Pa komšinici, ujni, tetki, sebi, nije bitno- da ste samo videli bebu! Svi oni veliki ,šljašteći bilbordi te prosto zovu, ne daju ti da prođeš. Da ne govorim o televizijskim reklamama. Meni su sve 'Pedigre' reklame fantastične. Svaki put kad pogledam neku od istih dođe mi da udomim psa i pokupujem sve njihove proizvode. Elem, nemam ništa protiv tih marketinških 'trikova'. Zapravo, vrlo su mi interesantni, domišljati i cenim sve one koji su uspeli da me navedu na razmišljanje o novoj kupovini.

S druge strane, izuzetno sam zgranuta 'najnovijim' trendovima kasirki po buticima, radnicama u trafikama, i sličnim. Apsolutno se svaki put iznerviram kada mi nude tabloid časopise uz dnevnu štampu. Ne, ne pada mi na pamet da kupujem žvake ako sam došla po cigarete. Ako hoću kondome, uzeću samo i isključivo kondome bez ikakvih dodataka. Obično mi nude čokoladu. I idalje mi nije jasna korelacija.

Elem, takoreći virus 'nutkanja' opasno se proširio. Ni firmu u kojoj radim, nije obišao. Sad kad sam ja sa te strane koja treba nekog da nervira, apsolutno shvatam sve one kasirke pa mi dođe nekako žao i stidim se zbog u sebi izgovorenih psovki, a i zbog onih izgovorenih na glas. Kad pogledam svoj radni dan, iznerviram sebe zbog iznova i iznova ponovljenih fraza. "Želite li nešto da popijete? Da li biste možda neki kolač uz piće? Hoćete li popiti kafu posle ručka?". Fond reči izgovorenih u toku dana je ogroman, samo se stalno jedno te isto ponavlja. I na isti način. Shodno tome da se i ja moram podvrgnuti 'oboljenju', a sa jasnom činjenicom, da sam rođeni buntovnik, uglavnom bez nekog razloga, da sam pričalica, da mi se hiljadu i jedna misao mota po glavi i da volim da sam u pravu, rešila sam da 'obolim' nešto drugačije od ostalih. Svi ti silni treninzi prodaje, ponovo 'trendovski momenat', mogu samo da ti otvore oči.

Ne može me niko ubediti da postoji ta magična rečenica kojom ćeš potrošaču prodati ama baš sve što ti padne na um. Otvorena komunikacija, iskreni predlozi, iskreno mišljenje i emocionalno saosećanje sa druge strane ti mnogo pomognu. Ne, apsolutno nikada neću reći da su svi sendviči sveži, jer realno ne mogu biti. To je prva greška na kojoj mnogi padaju na testu. Ne, neću reći da mi se svi kolači dopadaju ako me neko pita za moje mišljenje. Predložiću onaj koji mi se zaista dopada, a ne onaj kome ističe rok. U takvim momentima zaista naiđete na uspostavljanje dobre komunikacije na liniji prodavac-potrošač. I dobijete reakciju. Dobijete uzvraćen osmeh, dobijete pohvalu, dobijete osobu koja traži recept za onaj isti kolač, dobijete ličnu satisfakciju. Zaista mislim da nema lepšeg i jačeg osećanja nego kada vi uspete da dobijete ono što možda i ne očekujete.

Pored svih saznanja o prodaji 'nutkanjem', šljaštećim reklamama, akcijama i organski tretiranim proizvodima, ne prestajem hirovito da kupujem. Ne verujem da je to do mog karaktera. To je do njih. Naravno da ću rafove sa onim sitnim zezalicama tipa čokoladica, žvaka, bombona zaobići u širokom luku, ali iste nikako ne mogu preskočiti dok u redu na kasi čekam da još neku sitnu stvar poželim da strpam u svoju torbu. Nekad uspem da odolim, a nekad...

Danas mi radnica u trafici nije ponudila ništa. Uz dnevne novine sam uzele i tabloidni časopis.

Super heroj ili pali heroj...

Verujem da ne postoji devojčica koja ne sanja o svom venčanju, o venčanici koju će nositi i, naravno, o princu na belom konju koji će sve to priuštiti. Sve te 'diznijevske' fantazije mene retko da su zanimale i u najmlađem dobu. Bilo mi je lepo da gledam, ali moj princ na belom konju je uvek bio super heroj, dok su njihovi prinčevi uglavnom bili mlakonje, sve dok ne dođu do doba kada počnu da razmišljaju o višim vrednostima od lepote. Ali zaboga, ni ja se nisam lepila za super heroje jer su jaki, prosto su mi bili lepi. Možda lepi zbog jačine. Da, tako ću to formulisati. Volela sam njihovu lepotu snage.

Danas, sa godinama koje imam, a koje nisu bitne, sa iskustvom koje imam, koje opet nije bitno, shvatam da idalje tražim super heroja. Ne, ne tražim ga da bih imala nekog da me štiti dok šetam ulicama mog bloka na Novom Beogradu. Nema više tih razbojnika od kojih ne umem da se odbranim. Mislim da bih mogla verbalno da ih zaustavim u bilo kojoj nameri. A, da ne pričam o pesničenju.

Današnje ženske osobe su takve. Jake. Jake smo sa 15, jake smo sa 20, a da ne pričam sa 30. Jake smo jer nas tako uče od onog trenutka kada počnemo da razmišljamo o princu na belom konju. "Takvi, dušo moja, ne postoje". Onda u nekom trenutku čujemo za reč 'džentlmen', a opet u sledećem shvatimo da tek takvi ne postoje. U svakom slučaju idalje se nadamo super heroju. Zašto? Zato što je super heroj ovekovečen u svim mogućim umetnostima. Bar je meni tako. Volim ga u stripu, volim ga u crtanom filmu, volim ga u pozorištu, a da ne govorim u filmu koliko ga volim.

Apsolutno mi je jasno da moj Mr. Super heroj sigurno neće doživeti telesnu transformaciju, bar ne da bi mene zadivio. Opet zaista očekujem da će da ustane i da se bori za mene, da će da me obgrli svojim jakim rukama kada mi to treba, da može da me podigne i prenese preko praga.

Ovde stajem. Kraj farsi! Takav se neće pojaviti jer takav ne postoji.

Da se razumemo, nemam ja ništa protiv muških slabosti. Naprotiv, to mi je čak i privlačno. U normalnim granicama. Ali čekajte, da se Klark Kent zaista pojavi i da ima sve one manire pitanje je da l' ga ne bih ošamarila. Zašto? Prvo, ti cvikeri apsolutno ne odgovaraju tvom obliku glave. Drugo, na pivo ispred dragstora se ne ide u tom mantilu. Treće, kravata? Da li vidiš da sam obukla haljinu ala Espania? Četvrto, i najbitnije. Obukao si plavu majicu sa logoom supermena. Da li zaista misliš da si Klark Kent?

U nekom trenutku sam shvatila da moj super heroj apsolutno ne mora da bude lep. Dilan Dog je u tom slučaju neviđeni frajer koji bi me sigurno vodio pod ruku, u slučaju da preboli Lili Koneli, ili Ljiljanu u našem slučaju. Ali ima tu par sitnica koje bih progutala prvih tri puta. Više ne bih mogla. Prvo, apsolutno ne može da se pojavljuje u istoj crvenoj košulji i plavim pantalonama. Moji prijatelji bi svašta pomislili. Drugo, ako zaista ne bi skinuo crnu jaknu onog trenutka kad počne da pada kiša, da bi mene zaštitio, džaba mu i što je inteligentan kad nema manire. Treće, kadgod pada kiša bih zaista brinula, pogotovo na beogradskoj košavi, jer on, zaboga, ne želi da mu mantil upropasti izgled. I četvrto ne podnosim klarinet. Pogotovu ne "Devil's Trill", iznova i iznova.

Brus Vejn? Zvuči privlačno kakogod da okreneš. Industrijalista, bilioner, filantropa. A pritom izgleda dobro, čak i u kostimu. A vi vidite gde da iskoristite kostim. Da, devojke, ako uspete da nađete ovakvog, javite mi jer to su endemske vrste.

Kao vrlo verovatnu stvar, u nekoj budućnosti, vidim svoju ćerku koje čita iste one stripove koje sam ja čitala u njenim godinama. 'Diznijeve' fantazije ne dolaze u obzir. Čak sam ih i ja prerasla. Ono što meni moji roditelji nisu rekli je da super heroji ne postoje. Da moraš da pristaneš na manje. Moram da pristanem na manje? Sa svojih dvadeset pet? Kako? Kako kad sam dvadeset pet godina mislila da me čeka jedan super heroj koji će me držati kao malo vode na dlanu? Zašto je meni moj otac oduvek delovao kao super heroj?Zašto i dan danas tako deluje? I kako je moguće da danas nema takvih muškaraca?

Pomirite se sa tim. To doba je prošlo. Odavno. Čovek koji misli da je super heroj ne zna ni sijalicu da zavrne. Pobrinite se za sebe. Naučite same. Klešta u ruke i krenite. Super heroji možda ne postoje, ali super žene sigurno da. Dok tražite mislite o sebi, ne o njima. Čak i da postoje, super heroji su pali heroji i zaboravili su na manire. Budite spremne da ih učite sve ispočetka.