U trenutku današnjice kada je čista sreća raditi na crno i nebiti prijavljen, ko još sa trideset godina razmišlja o penziji-ima još dosta do toga, nekolicina nas koji radimo posao za koji se godinama nismo obučavali možemo sebe slobodno nazvati odabranima. Mi, odabrani, smo tu da bi menjali svet. Iz korena. Jer radimo. Ono od čega smo bežali u detinjstvu. Ali radimo i ćutimo, jer danas tako stvari funkcionišu. Sve te silne inostrane korporacije potlačile su sitne privrednike i zanatlije, pa svi radimo za nekog budžovana iz Evropske Unije ili Arapskih Emirata. Nekada je moj otac psovao krasne Ujedinjene nacije želeći im da im crnac bude predsednik. Danas nam je crnac, oprostite na žargonu, svima gazda, i mi tu ništa ne možemo. To je prosto tako.
Inostrane kompanije sa sobom su donele niz novih, izmišljanih zanimanja, stranih reči koje koristimo u svakodnevici, kodeks oblačenja, ko da imam svakog trenutka u džepu 200 evra za novu košulju, pantalone i cipele, kodeks ponašanja i druge kodekse. Nekada je knjigovođa bio pojam za ovdašnje tržište, a danas svi ti pr-ovi, hr-ovi, konsultanti, generalni, finansijski, komercijalni, marketing i drugi menadžeri uče svoje zaposlene profesionalnim principima. O ovom bih mogla još u nedogled, ali nije to ono što sam zapravo htela. Sa lakoćom utvrdismo šta je to mobing, kako ga prepoznati, kome prijaviti, kao i to da će naše dupe upasti u još dublji procep, jer firma, jelte, 'štiti' radnika. Seksualne insinuacije koje vode ka seksualnom uznemiravanju su prisutne u pedeset posto radnog vremena. Ne smatramo ih nemoralnim. Ne smatramo ih uznemiravanjem. Odgovaramo na njih, bilo da nam one prijaju ili da nam se, ne daj Bože, gade. U svakom slučaju pristajemo na tu igru. Jer je zabavno. A i o čemu bi tridesetogodišnjakinja bez bračnog partnera razgovarala subotom ujutru sa svojim prijateljicama.
Kolegijalnost na prvom mestu
Ono čemu vas prvog radnog dana u vašoj novoj firmi nauče jeste vrednovanje timskog rada. U vašem cv-ju u odeljku o vama već pet godina stoji da ste timski igrač. I poslodavac drugo ne mora ni da čita. Spoznaja da ste silna radna mesta izgubili jer vam je ta stavka promakla od dvadesete do dvadesetpete, vam je otvorila oči i od dvadesetpete godine promenili ste silne pozicije zahvaljujući vašem timskom duhu.
Kada ste se dobro pokazali u timskoj igri, poput basketaša, samo vaši saradnici nit su visoki, nit su sportski građeni, niti preplanuli od sunca jer basket igraju u podne golog poprsja, dođe trenutak noćne smene. Preplanuli basketaš je obično zadrigli kolega sa pivskom stomačinom, koji voli da cugne na radnom mestu jer zna da se kući vraća osobi koja mu pere, pegla, kuva, ali odavno ga ne zadovoljava, onako istinski. Kako vam je zapalo, tako i igrate. Tu vas niko ništa ne pita. Noćna smena postoji zato da bi se stvari koje preko dana nisu odrađene, završile i pripremile za jutarnji sastanak. Vi znate da idete u noćnu smenu. Vi oblačite čipkasti veš, vi se mažete najskupljim uljem, vi doterujete svoju kosu, oblačite isključivo usku košulju kojoj dugmići lako popucaju od samo malo bržeg disanja od normalnog. Vi to radite svesno, jer to u vama budi pojam noćne smene. A i kolega nije tako loš. Ima duhovite opaske. A vi ste singl. Pa zašto ne?
U nekom trenutku oboje ste preumorni pa naručujete klopu, i cimnete nešto uz nju. Počinjete da se upoznajete. Ne razgovarate o trenutnim partnerima. Nijednog trenutka ne naslućujete da je nezadovoljan svojim trenutnim izborom. Od sve te silne iskrenosti, toliko se kolegijalno 'dohvatite' da oboje doživite vrhunac više puta. Nakon najkolegijalnijeg čina ispušite cigaretu, jednu, deleći je, oblačite se i nastavljate sa poslom.
Vaš kolega nikada to neće zloupotrebiti, jer ni vi to nećete. Neće spuštati pogled kada vas sretne, javiće vam se srdačno u prolazu. Otićićete na piće posle posla. Pozvaće vas na slavu gde ćete upoznati njegovu ženu. Postaćete ortaci.
Ovo je najiskreniji pokazatelj kolegijalnosti u firmi u kojoj radite, jer ni on, ni vi, nemate potrebu da se istim hvalite.
Šefe, koji ti je vrag?
Oduvek ste sanjali o muškarcu sa veličinom. Mislim na njegovu muževnost, duhovnost, šarm, harizmu i veliki nos. Nekada ste žudeli za Harisonom Fordom, Kobi Brajantom, Bred Pitom, pa ste shvatili da ni domaće tržište nije tako loše. Onda su Vam odjednom Tadić, Čolić i Nikolić, mislim na glumca-razume se, postali podjednako dobri. A i nije tolika farsa kao sa holivudskim zvezdama, ove bar možete da sretnete. Nije čudno da ženske osobe od svojih saputnika traže spektakularni ulazak u restoran, najskuplje vino, intrigantan pogled. Ima nešto u tome, i oni to dobro znaju, samo ih ne zanima da se tako dokazuju suprotnom polu.
Na novo radno mesto dolazite potpuno nespremni. Obučeni da, ali psihički se ne snalazite ama uopšte. Pogubljeno delujete sedam do deset dana, iako svima tvrdite suprotno, verujte da je tako. U takvim trenucima, nekako se uvek nađe dušebrižan veliki šef koji će vam pomoći u periodu nesnalaženja. On je nizak, proćelav, ima veliki nos. On je Vaš Harison Ford. Pljunut!
Iako je on tu samo kako bi vam se našao, počinjete da maštate o eventualnoj mogućnosti 'šbb,kbb?' (šta bi bilo, kad bi bilo?). Razrađujete plan, jer ste žensko. Razrađujete plan jer ste singl. Razrađujete ga i kad niste, jer je to tako seksi. A i za Harisona Forda se vredi izblamirati. Šta je to naći novi posao? Ništa naspram dobrog kvalitetnog snošaja i lične satisfakcije- ipak ne može svako da odvuče šefa u krevet. I ne može bilo kad. Toga ste prilično svesni. Zato iščekujete dobrih godinu dana da vaša firma organizuje večeru povodom završetka tekuće godine i proslave nove. Tu se svi ponapijaju. Svi osim vas i Harisona Forda. Pijete belo vino, oboje. Razgovarate sa kolegama, ali znate da vas gleda. Zapevate kada on zapeva. Smeškate se, ali ne progovarate. Znate da ste zanosni. Kako i ne bi bili kada ste ovo veče čekali celih godinu dana. Imate najskuplju haljinu, najneudobnije štikle koje čine da izgledate kao Žizel Bundšen, zabacujete kosu na levu stranu i uvek okrećete desni profil ka Fordu, jer je to vaš lepši profil. U nekom trenutku odlučujete da morate da popravite šminku i odlazite do toaleta. Ženskog. Gledate se u ogledalo. Dišete. Nameštate obrve i divite se sebi. Gledate na sat. Tu ste već celih dva i po minuta. Nameštate brushalter. Čekate. Čekate. Shvatate da se on neće pojaviti. Shvatate da je Harison Ford preveliki zalogaj za vas. Razočarani ste. Gledate na sat, odlučujete da krenete kući i da se ušljemate od alkohola u svom stanu. Sami. Uz neku patetičnu muziku. Otvarate vrata, a on stoji pred vama naslonjen rukom na zid, onako šmekerski. Za divno čudo ne padnete. Ne progovarate. On ulazi u toalet, zaključava vrata i počinje. Khm.
Tolko ste opčinjeni šefovskim momentom da ne vidite da se baš i ne snalazi kada treba da vam otkopča haljinu. Ljubite se. Ljubite se. Ljubite se. Ne koristim nijednu drugu reč na koju vi verovatno pomišljate, jer ovo nema veze sa snošajem. Vi ste iz toaleta posle nepuna dva minuta izašli sa savršenom frizurom i suvih gaćica, a on zadihan i spuštenog pogleda. Šta ste to prevideli?
Dušebrižni veliki šef neće smeti da vam se obrati narednih šest meseci. U prolazu će spustit glavu. Promrmljaće 'dobar dan', ali ga vi nećete razumeti. Bićete besni na njega. Bićete besni jer je Harisona Forda uspeo da sroza u vašim očima.
Нема коментара:
Постави коментар