Verujem da ne postoji devojčica koja ne sanja o svom venčanju, o venčanici koju će nositi i, naravno, o princu na belom konju koji će sve to priuštiti. Sve te 'diznijevske' fantazije mene retko da su zanimale i u najmlađem dobu. Bilo mi je lepo da gledam, ali moj princ na belom konju je uvek bio super heroj, dok su njihovi prinčevi uglavnom bili mlakonje, sve dok ne dođu do doba kada počnu da razmišljaju o višim vrednostima od lepote. Ali zaboga, ni ja se nisam lepila za super heroje jer su jaki, prosto su mi bili lepi. Možda lepi zbog jačine. Da, tako ću to formulisati. Volela sam njihovu lepotu snage.
Danas, sa godinama koje imam, a koje nisu bitne, sa iskustvom koje imam, koje opet nije bitno, shvatam da idalje tražim super heroja. Ne, ne tražim ga da bih imala nekog da me štiti dok šetam ulicama mog bloka na Novom Beogradu. Nema više tih razbojnika od kojih ne umem da se odbranim. Mislim da bih mogla verbalno da ih zaustavim u bilo kojoj nameri. A, da ne pričam o pesničenju.
Današnje ženske osobe su takve. Jake. Jake smo sa 15, jake smo sa 20, a da ne pričam sa 30. Jake smo jer nas tako uče od onog trenutka kada počnemo da razmišljamo o princu na belom konju. "Takvi, dušo moja, ne postoje". Onda u nekom trenutku čujemo za reč 'džentlmen', a opet u sledećem shvatimo da tek takvi ne postoje. U svakom slučaju idalje se nadamo super heroju. Zašto? Zato što je super heroj ovekovečen u svim mogućim umetnostima. Bar je meni tako. Volim ga u stripu, volim ga u crtanom filmu, volim ga u pozorištu, a da ne govorim u filmu koliko ga volim.
Apsolutno mi je jasno da moj Mr. Super heroj sigurno neće doživeti telesnu transformaciju, bar ne da bi mene zadivio. Opet zaista očekujem da će da ustane i da se bori za mene, da će da me obgrli svojim jakim rukama kada mi to treba, da može da me podigne i prenese preko praga.
Ovde stajem. Kraj farsi! Takav se neće pojaviti jer takav ne postoji.
Da se razumemo, nemam ja ništa protiv muških slabosti. Naprotiv, to mi je čak i privlačno. U normalnim granicama. Ali čekajte, da se Klark Kent zaista pojavi i da ima sve one manire pitanje je da l' ga ne bih ošamarila. Zašto? Prvo, ti cvikeri apsolutno ne odgovaraju tvom obliku glave. Drugo, na pivo ispred dragstora se ne ide u tom mantilu. Treće, kravata? Da li vidiš da sam obukla haljinu ala Espania? Četvrto, i najbitnije. Obukao si plavu majicu sa logoom supermena. Da li zaista misliš da si Klark Kent?
U nekom trenutku sam shvatila da moj super heroj apsolutno ne mora da bude lep. Dilan Dog je u tom slučaju neviđeni frajer koji bi me sigurno vodio pod ruku, u slučaju da preboli Lili Koneli, ili Ljiljanu u našem slučaju. Ali ima tu par sitnica koje bih progutala prvih tri puta. Više ne bih mogla. Prvo, apsolutno ne može da se pojavljuje u istoj crvenoj košulji i plavim pantalonama. Moji prijatelji bi svašta pomislili. Drugo, ako zaista ne bi skinuo crnu jaknu onog trenutka kad počne da pada kiša, da bi mene zaštitio, džaba mu i što je inteligentan kad nema manire. Treće, kadgod pada kiša bih zaista brinula, pogotovo na beogradskoj košavi, jer on, zaboga, ne želi da mu mantil upropasti izgled. I četvrto ne podnosim klarinet. Pogotovu ne "Devil's Trill", iznova i iznova.
Brus Vejn? Zvuči privlačno kakogod da okreneš. Industrijalista, bilioner, filantropa. A pritom izgleda dobro, čak i u kostimu. A vi vidite gde da iskoristite kostim. Da, devojke, ako uspete da nađete ovakvog, javite mi jer to su endemske vrste.
Kao vrlo verovatnu stvar, u nekoj budućnosti, vidim svoju ćerku koje čita iste one stripove koje sam ja čitala u njenim godinama. 'Diznijeve' fantazije ne dolaze u obzir. Čak sam ih i ja prerasla. Ono što meni moji roditelji nisu rekli je da super heroji ne postoje. Da moraš da pristaneš na manje. Moram da pristanem na manje? Sa svojih dvadeset pet? Kako? Kako kad sam dvadeset pet godina mislila da me čeka jedan super heroj koji će me držati kao malo vode na dlanu? Zašto je meni moj otac oduvek delovao kao super heroj?Zašto i dan danas tako deluje? I kako je moguće da danas nema takvih muškaraca?
Pomirite se sa tim. To doba je prošlo. Odavno. Čovek koji misli da je super heroj ne zna ni sijalicu da zavrne. Pobrinite se za sebe. Naučite same. Klešta u ruke i krenite. Super heroji možda ne postoje, ali super žene sigurno da. Dok tražite mislite o sebi, ne o njima. Čak i da postoje, super heroji su pali heroji i zaboravili su na manire. Budite spremne da ih učite sve ispočetka.
Нема коментара:
Постави коментар